Ribnjaci nam slabo plivaju
Proizvodnja u ribnjacima u Srbiji podmiruje manje od 30 odsto domaćih potreba, iako su potencijali mnogostruko veći, ocenili su stručnjaci. Od oko 14.000 hektara pod ribnjacima, u funkciji je 11. 000 hektara, a čak 20 odsto njih je zapušteno i van upotrebe.
U zemlji se godišnje proizvede od 12. 500 do 15.000 tona ribe, pri čemu preovladjuju šarani, sa 11.000 do 13.000 tona, a od 1.500 do 2.000 tona su pastrmke. „Iako je proizvodnja ribe u poslednjoj deceniji povećana dva do tri puta i dalje se, zajedno sa količinom ribe koja se izlovi iz reka i jezera, podmiruje manje od 30 odsto potreba za domaćom ribom u Srbiji, dok se uvozi više pod 70 odsto morske i slatkovodne ribe“, upozorila je Grupacija za ribarstvo Privredne komore Srbije.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Zoran Marković ističe da je, za razliku od rastućeg uvoza, izvoz simboličan i poslednjih godina se kreće oko nekoliko stotina tona. „Potencijal Srbije za povećanje proizvodnje ribe je ogroman, pre svega, u šaranskom ribarstvu. Jer, trenutno u Srbiji postoje četiri fabrike hrane za ribe, sa potencijalom ukupne proizvodnje preko 40.000 tona, a prošle godine je proizvedeno samo 11.000 tona“, naveo je on.
Evropska unija je najveći uvoznik ribe na svetu (ostvaruje 40 odsto uvoza). EU godišnje uvozi 1,65 miliona tona, a izvozi svega 100.000 tona, tako da postoji odličan potencijal za plasman ribe iz Srbije u države EU. U svetu je potrošnja ribe od 1960. do 2007. povećana sa devet na 14 kilograma godišnje po osobi. U evropskim zemljama je taj prosek veći i iznosi 22,1 kilogram, pri čemu se njihovi resursi ubrzano iscrpljuju, zbog sve obimnije potrošnje.
Da bi Srbija povećala izvoz neophodno je da se šaran, kao glavni izvozni proizvod preradi (filetira, odimi, upakuje…) i plasira na evropsko tržište, za šta je neophodna pomoć države kroz podsticajne mere kroz unapredjenje proizvodnje na postojećim ribnjacima, objavljeno je na sajtu PKS Pored šarana, kao glavne vrste, svakako ne treba zanemariti i ostale vrste koje se proizvode u Srbiji: kalifornijska pastrmka, potočna pastrmka, beli amur, beli i sivi tolstolobik, som, smudj…
Proizvodjači riba u Srbiji žale se na podredjen položaj u odnosu na ostale grane poljoprivrede, jer nema podsticajne politike za proizvodnju, preradu i marketing ribe.
Ipak, u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući aktivnostima Grupacije za ribarstvo PKS, kao i donošenju nekih novih zakona i pravilnika, desile su se pozitivne promene odnosa nadležnih institucija prema ribarstvu Srbije, naglasili su oni. Ribarstvo je preneto u nadležnost ministarstva poljoprivrede Srbije, hrana za ribe je oporezovana sa osam, umesto 18 odsto…
Voda besplatno
Profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Miroslav Ćirković je predložio da se voda plaća ne samo po kvantitetu, nego i prema kvalitetu, kao i da je neophodno da cena koštanja vode bude simbolična. Naveo je primer da je Hrvatska ukinula plaćanje vode ribnjacima.
