Atraktivne žene ne bi trebalo da šalju svoje fotografije uz CV
Smatra se da atraktivne žene na poslu, i u životu uopšte, prolaze lakše. Istraživanja su pokazala da imaju veću šansu za napredovanje u odnosu na ostale žene. Jedina loša strana njihovog atraktivnog izgleda je u tome što moraju odbijati “grozne” muške kolege, barem se do sada mislilo da je to jedini nedostatak. Istraživanje dvojice Izraelaca pokazuju drugačije, piše The Economist.
Bredli Rafl i Zev Študiner sproveli su istraživanje o tome što se događa kada oni koji traže posao uz svoju radnu biografiju prilože i sliku, kao što je praksa u Evropi i Aziji. Poslali su izmišljene molbe za posao, i to za više od 2500 stvarnih radnih mesta. Za svaki su posao poslali po dve vrlo slične biografije, jedan sa slikom, jedan bez. Ispitanici su prethodno bili ocenjenji prema atraktivnosti.
Rezultati za muškarce su ispali kao što je bilo očekivano. Zgodni muškarci su imali veću šansu da će biti pozvani na intervju ako su poslali i svoju sliku. Ružni muškarci su prolazili bolje ako nisu priložili svoju sliku. Međutim, kod žena je obrnuto. Atraktivne žene, koje su slale i svoju sliku, bile su ređe pozivane na intervjue. Kada se radi o direktnom slanju molbi za posao (bez posredstva agencije), atraktivne žene trebaju poslati u proseku 11 biografija pre nego što ih pozovu na razgovor za posao, dok ostale, jednako kvalifikovane, moraju poslati sedam radnih biografija.
Istraživanje je uključivalo i ocenjivanje fotografija od strane inteligentnih ljudi, te se pokazalo da nije bilo povezanosti između percepcije uma i lepote. Dakle, uzrok diskriminacije je morao biti negde drugdje. Istraživači pretpostavljaju da se radi o tome da u odeljenjima za ljudske potencijale većinom rade žene, i one odlučuju ko će biti pozvan na intervju. U 93 odsto slučajeva, u ovom istraživanju, žene su bile te koje su odlučivale ko će biti pozvan na razgovor za posao.
Zaključak istraživača je neizbežan, i pomalo neukusan: ljubomora je navela žene da diskriminišu lepe kandidatkinje za posao.
Trebaju li atraktivne žene uz svoje radne biografija slati svoje fotografije, na kojima ne izgledaju atraktivno? Bredli Rafl, jedan od autora istraživanja, smatra da ne bi trebale. Smatra da bi trebalo obeshrabriti praksu slanja fotografija te da bi organizacije trebalo da razmisle o anonimnom modelu koji se koristi u belgijskom javnom sektoru, gde radne biografije ne uključuju čak ni ime kandidata.
