Leonardo da Vinči – umetnik za sva vremena

Genijalni umetnik, pronalazač i vizionar stalna inspiracija piscima zabavne književnosti. Nacionalna galerija iz Londona sprema do sada najveću izložbu renesansnog majstora


Poznajemo ga kao renesansnog genija: pronalazača, naučnika, umentika. Kao vizionara i slikara “Mona Lize”, tajnovite Đokonde. Poznavali su ga kao Leonarda iz Vinčija, Leonarda Firentinca: jeretika, kasapina, zaluđenika…

Famozni Leonardo da Vinči trajna je inspiracija istoričarima umetnosti, naučnicima, Holivudu, a naročito piscima. Ni planetarno popularni “Da Vinčijev kod” Dena Brauna nije iscrpeo ovaj izvor. Pečat bestselera kao da je zagarantovan svakome ko Leonarda uzme za junaka. Najnoviji u nizu hitova je i debitantski roman Lusil Tarner pod imenom “Đokonda” (izdavač “Laguna”), koji zadire u Leonardovo detinjstvo, prati njegov put ka slavi i uspehu, koji iziskuje žrtve, i, naravno, otkriva kako nastaje najpoznatiji portret svih vremena.

U čemu leži tajna tolike Leonardove popularnosti? I oni koji ne znaju mnogo, ili, što je kod nas srazmerno čest slučaj, ne znaju skoro ništa o umetnosti italijanske renesanse, po rečima Milete Aćimovića Ivkova, čuli su za Leonarda da Vinčija i opsenjeni su njime. Popularnost među neukim svetom, po njegovim rečima, ovaj veliki duh i um duguje tajnovitosti koja se oko njegovih dela, pa i njegovog života, neprestano plete. A potom i genijalnim tehničkim izumima na kojima počivaju mnoga savremena tehnička i tehnološka sredstva koja olakšavaju naš zamršeni život.

Đokondin osmeh, Tajna večera, padobran, helikopter, anatomska i hirurška istraživanja čovekovog tela… Sve je to doprinelo slavi Leonardovog lika i dela kroz istoriju. I to najčešće u knjigama popularne književnosti u kojima se “konačno” razotkriva sve ono što se do sada nije znalo, kao što se dodatno mistifikuje sve ono što je poznato – kaže naš sagovornik.

Izdavačka industrija dremljivom potrošaču nudi popularnu i sladunjavu priču o onome čega u današnjem svetu skoro da nema, smatra Ivkov. Tako se površno zadovoljava stalna čovekova potreba za utehom, jer ono čega nema u životu – ponudiće zabavna književnost. Kada nema ničeg drugog i boljeg, biografije velikih ljudi, čijih vrlina nismo dostojni mogu da posluže kao zamena za mudrost, smisao i lepotu vlastitog trajanja, zaključuje naš sagovornik.

I dok njegov život i tajne koje kriju genijalni radovi raspaljuju maštu čitalaca, iz Londona je nedavno stigla i vest o izložbi koja će biti hit sezone. Nacionalna galerija najavila je za novembar otvaranje dosad najveće izložbe radova univerzalnog genija, koja će se zvati: “Leonardo da Vinči: Slikar na milanskom dvoru”, a ulaznice je već sada teško nabaviti. Ovakve izložbe, zapravo, do sada nije bilo, jer će preko Lamanša prvi put otići Leonardove slike pozajmljene iz Luvra, Ermitaža i Vatikana. Prema navodima Nacionalne galerije, izložba će istražiti Da Vinčijevo nastojanje za perfekcijom u prezentaciji ljudske forme.

U vlasništvu londonske Nacionalne galerije nalazi se jedino “Madona u stenama”, restaurirana 1998, a zahvaljujući pozajmicama, biće izloženo još šest neprocenjivih slika: “Portret muzičara”, nedovršena “Sveti Jeronim”, “Portret gospođe s milanskog dvora”, “Madona sa detetom”, kopija “Tajne večere” koja je izložena u Oksfordu. Centralno mesto u londonskoj postavci biće namenjeno “Dami s hermelinom”, koja je osigurana na 300 miliona evra. Uz slike, srećnici koji uspeju da uđu u galeriju videće i pedeset Leonardovih crteža.

Bez Mona Lize danas se, inače, samo 14 slika na svetu vode kao Leonardova dela, tako da je izlaganje polovine – prvorazredni događaj. Iz Luvra neće stići i “Mona Liza”, jer je naslikana u Firenci, pa se ne uklapa u koncept izložbe.