Fukušima ponovo podstakla diskusiju o nuklearkama
Nuklearna katastrofa u Japanu podstakla je u mnogim zemljama Evrope diskusiju o nuklearnoj energiji i neke, poput Nemačke, navela da se odluče na zatvaranje nuklearnih elektrana.
Švajcarska proizvodi 40 odsto svoje struje u pet nuklearnih elektrana i namerava da potpuno isključi reaktore. Na osnovu odluke vlade, 2019. treba da budu isključene prve elektrane, a poslednje 2034.
Francuska je u Evropi zemlja sa najviše nuklearnih elektrana i odlučila se za nastavak korišćenja nuklearne energije, uz argumentaciju predsednika Francuske Nikole Sarkozija da je 58 nuklearki na tlu te zemlje bezbednije od bilo kojih drugih.
Italija se pre više decenija odlučila protiv nuklearne energije. Nakon katastrofe u Černobilju građani su 1987. na referendumu odlučili da ne grade nuklearke, a premijer Silvio Berluskoni pokušao je ponovo da pokrene ovu temu. Međutim, događanja u Japanu ponovo su navela Italijane da se odluče protiv nuklearki.
Rusija do 2030. namerava da izgradi još 26 reaktora. Za sada u Rusiji postoji 32 reaktora.
Ukrajina do 2030. namerava da utrostruči broj reaktora. Nakon isključenja Černobilja 2000. daljih 15 reaktora proizvodi do danas 50 dosto struje.
Belorusija planira da do 2017. uz rusku pomoći sa 6,3 milijardi evra, izgradi prvu nuklearnu elektranu. Reaktor će biti izgrađen u Ostrovecu na granici ka Poljskoj i Litvaniji.
Češka i dalje namerava da realizuje plan dalje izgradnje nuklearke u Temelinu.
U Slovačkoj trenutno se grade treći i četvrti blok reaktora u Mohovcu, koji treba da se završe do 2013. Razmatra se i produženje rada dva stara reaktora u Bohunicama posle 2015.
U Španiji vlada već godinama sledi politiku postepenog isključenja nuklearki. Prema odluci vlade, niti jedan novi reaktor se ne gradi i postojeći treba da budu isključeni nakon četiri decenije rada.
U Velikoj Britaniji nema šire javne debate o nuklearnoj energiji. Nakon katastrofe u Japanu britanski premijer Dejvid Kameron je naložio proveru 19 reaktora u zemlji.
U Belgiji nuklearke čine 55 odsto izvora električne energije. 2003. je odlučeno da se 2015. započne istupanje iz ovog oblika proizvodnje struje. Tada su u vladi bili i poslanici stranke Zelenih. Međutim, sada se strahuje da bi odluka o istupanju mogla biti povučena. Budućnost nuklearki je neizvesna jer Belgija već više od godinu dana nema vladu.
U Finskoj je planirano da se udvostruči broj nuklearnih reaktora sa aktuelnih četiri na osam. Peti reaktor se već gradi i vlasti u Helsinkiju insistiraju na izgradnji planiranog šestog i sedmog, dok bi bilo moguće odustajanje od osmog.
Švedska trenutno nema konkretne planove za izgradnju novih nuklearki. U ovom trenutku postoje samo razmišljanja da se u slučaju isključenja jednog od 10 reaktora, kao zamena, izgradi jedan novi.
I na kraju Austrija je odustajanje od nuklearne energije unela u svoj Ustav. Jedina nuklearna elektrana koja je izgrađena na tlu Austrije nalazi se u mestu Cventendorf i nikada nije puštena u pogon, pošto je na referendumu 1978. odlučeno protiv njenog aktiviranja.
Već duže se Austrija unutar EU i svetu zalaže za napuštanje nuklearne energije.
