Jugoslavu Vlahoviću nagrada u Otavi
Beogradski karikaturista i ilustrator Jugoslav Vlahović osvojio je drugu nagradu na velikom međunarodnom konkursu koji organizuje Kanadski komitet za slobodu medija u Otavi. Nagrada uključuje novčani iznos od 750 kanadskih dolara i priznanje-sertifikat Kanadske komisije za UNESKO.
To je najveći Vlahovićev uspeh u Kanadi i najbolji plasman bilo kog karikaturiste iz Srbije i bivše Jugoslavije koji redovno učestvuju na ovom prestiznom svetskom konkursu, ove godine priredjenom jedanaesti put.
Jugoslav Vlahović nagradjen je za trodelnu karikaturu na konkursnu temu „Vikiliks i njegovi kreatori: negativci ili heroji?“ uradjenu njegovim prepoznatljivim crtačkim stilom koji decenijama neguje kao karikaturista i urednik ilustracije magazina NIN.
Na karikaturi je prikazana ljudska ruka koja najpre drži lupu uvećavajući oko, drugi put simbolično internet slovo-znak @ (et), neodvojivi deo internet adresa i korisničkih imena, a treći put policijske lisice.
Originalna, minuciozna (tačkasta) tehnika, metaforičnost, nadrealizam izraza, aktuelnost i autorska hrabrost samo su neke od odrednica koje Vlahovica svrstavaju u sam vrh nekadasnje jugoslovenske i današnje srpske, ali i svetske karikature.
Od najuglednijeg domaćeg priznanja za karikaturu „Pjer“ koje je dobio još 1977. godine Vlahovih je osvojio brojne nagrade na domaćim i svetskim konkursima, imao 70 samostalnih izložbi i objavio devet knjiga karikatura.
Jugoslav Vlahović (62) je redovan profesor na Katedri grafike knjige Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu,
Drugu nagradu u Otavi Vlahović je osvojio u konkurenciji više od 700 karikaturista iz celog sveta dok je prvu dobila Italijanka Marilena Nardi za portret osnivača „Vikiliksa“ Džulijena Asanža (Julian Assange) na kojoj je umesto uveta takodje veliki simbol @\(et).
Trideset najboljih karikatura izloženo je danas na svečanosti povodom svetskog Dana slobode medija u Nacionalnom umetničkom centru Kanade u Otavi.
Izložba nazvana „Sloboda izražavanja u širokim crtama“ putovaće širom zemlje, od Atlantika do Pacifika, u gradove koji su članovi Kanadske koalicije za borbu protiv rasizma i diskriminacije.
Svetski dan slobode medija ustanovljen je 3. maja 1991. godine kada je na konferenciji UN u namibijskom gradu Vindhuku usvojena Deklaracija o slobodi medija koja je cenzuru proglasila grubim kršenjem ljudskih prava.
Na taj dan širom sveta pažnja se ukazuje se na gušenje slobode medija naročito u zemljama sa represivnim režimima, ali i na sve opasnosti, uključujući i smrtnu, sa kojima se suočavaju novinari da bi pribavili i objavili informacije.
Prošle godine 87 novinara je ubijeno, a 51 je kidnapovan, dok je više od hiljadu medijskih poslenika, uključujući i karikaturiste, bilo izloženo fizičkim napadima i/ili pretnjama nasiljem.
