Nastavljaju se slovačke Pozorišne lovorike u Staroj Pazovi
Na 42. smotri slovačkih amaterkih pozorišta Vojvodine ( 42.prehiliadky slovcenskej ohotnickej divadelnej tvroby) koja se pod nazivom Pozorišne lovorike(Divadelni vavrin) održava u Staroj Pazovi od 8. aprila , dosad su nastupali dramski ansambli iz Kisača, Novog Sada , i Bačkog Petrovca, a do nedelje , 17.aprila, kad se smotra završava i proglašavaju pobednici, publici i žiriju predstaviće se dramski amateri iz grada domaćina, Kovačice,Vojlovice i Kulpina.
Posle „Komedije o ljubavi Anđela Beloka Rucantea koju je u režiji mlade glumice Ane Kovarove na otvaranju izveo Kulturno- informativni centar (KIS) iz Kisača u koprodukciji sa pozorišnom trupom „Studio“ iz ,Novog Sada, nastupilo je Amatersko pozorište „Janko Čeman“ iz Pivnice koje uz tri scene VHV ( Bački Petrovac, Stara Pazova i Kovačica) spada u sam vrh slovačkih dramskih kolektiva u Vojvodini .
Ono je došlo na smotru sa vrlo ambicioznim projektom neverbalnog teatra pod nazivom“ Ko smo ? I ko smo i štasmo mi uopšte?“( Kto sme? A sme vobec?) Katarine Mišikove u scenskoj realizaciji svog stalnog reditelja i glumca Jana Kmećka.U četrdesetominutnoj koreografiji usporenog ritma sa čestim ponavljanjem istih pokreta, šest mladih devojaka( Hana Bohleradska, Silvia Šusterova , Ines Pinitirova, Simona Čobrdova , Milana i Tamara Brnjova ) disciplinovano su sledile uputsva reditelja koji u ovom scenskom žanru nije imao ništa više iskustva od ovih mladih interpretatorki prigušenog scenskog plesa, ali amaterska scena ne zna ni za kakve stege i ograničenja na putu traganja ka novim izrazima i formama. Time bi se mogao objasniti , a i opravdati, ovaj eksperiment kome ni inserti iz dokumentarnih i naučno-fantastčnih filmova o katsrofama koje su zadesile našu planetu, emitovani na videu na pozadini sene , nisu mnogo pomogli da gledaoci koji su gledali predstavu izađu iz dvorane sa razlogom više za razmišljanje na večnu temu: Ko smo mi uopšte? A to je bila osnovna ideja ove predstave pokreta, da podstakne gledaoce da to pitanje sebi postave i kad dođe vreme, na njega pokušaju i da odgovore .
Sačmarom na muža
Jedno od najstarijih kulturno-prosvetnih društava koje okuplja vojvođanske Slovake je Kuturni centar „“Pavel Jozef Šafarik““ Novom Sadu koje je na 42. prehliadki nastupilo sa klasičnom komedijom slovačkog autora Štefana Kršnjaka „“Sačmarom na muža““ (S bronkovnicou na manžela).
Režiser i dramaturg ove novosadske „“Sačmarice““, Samuel Medveđ, sam je odigrao progonjenog muža Ferdiška koga rođena žena Cecilia ( Ana Kotvašova, najuspešnije ostavrena uloga upredstavi ) progoni iz rođenog doma i to ne samo govorom mržnje u kojoj inače ne oskudeva, nego i sve vreme poseže za glavnim argumetom, lovačkom puškom, sačmaricom, koja je naterala žrtvu, tj.muža, da zbog nasilja u porodici potraži sugurnu mušku kuću kod svog pajtaša, Imri Repe.
