Ono što niste znali o svojim uspomenama
Često se kaže da su ljudi zbir njihovih sećanja. Ljudsko pamćenje i evociranje uspomena su nešto veoma fascinantno, što funkcioniše na svojim posebnim principima.
Znanje o ovoj oblasti je slabo rasprostranjeno. Zato ljudi često kažu da imaju mnogo ružnih uspomena, a zapravo je problem u nemogućnosti naše selekcije jer je naš mozak potpuno suprotan mašinama.
Ovih deset stvari treba da znate o pamćenju i uspomenama, piše Psy Blog.
Sećanja ne propadaju
Svi ste iskusili nervozu oko nemogućnosti da prizovete određeni detalj nekog sećanja ili ceo događaj. To može biti bilo šta, nečije ime, kako da kažete određeni pojam na drugom jeziku ili gde ste parkirali auto. U prvi mah bismo rekli da sećanja nestaju ali to nije ono što kažu naučnici. Oni smatraju da memorija ima neograničene kapacitete. Samo je veoma teško evocirati uspomene koje nismo često ponavljali.
Zaborav pomaže da učite
Mozak ima jednu odličan sistem ’izbacivanja’ odnosno zaboravljanja manje bitnih stvari. Stoga nam on mnogo pomaže u životu time što neke događaje stavi u senku i tako nam pomaže da uvek na umu imamo bitne stvari i da ih prizovemo mnogo brže. Ostavlja nam informacije koje su od ključnog značaja za svakodnevni opstanak.
Možete oživeti izgubljena sećanja
Sva sećanja su tu samo ih morate probuditi. Sigurno ćete ih ponovo prizvati uz mnogo truda. Ukoliko neku stvar ponovo vidite mnogo ćete je brže zapamtiti. Na tom principu funkcioniše učenje. Ništa ne zaboravljate, sve je kao vožnja bicikla odnosno vežba motoričkih sposobnosti.
Prizivanje uspomena ih menja
Time što se podsećate nekog događaja to sećanja u vašem umu dobija prednost i postaje jače u odnosu na druge stvari. Na primer, ukoliko se prisećate nekog rođendana iz vašeg detinjstva, setićete se da ste dobili dugo očekivani trotinet. Svaki put kada pomislite na taj poklon sva druga sećanja polako postaju slabiji.
Svaki put kada se ponovo setite nekog događaja vi se ne sećate tog trenutka već vašeg poslednjeg sećanja o tom trenutku.
Ovo je samo početak, delovi prošlosti mogu biti ponovo konstruisani od strane vašeg mozga. Zaista, psiholozi su uspeli u istraživanju eksperimentalnog implantiranja lažnih sećanja. Ovo dovodi do fascinantne činjenice da smo mi stvorili nas same i ono što jesmo, od sećanja koje smo sami prizvali i uredili.
Memorija je nestabilna
Činjenica da možemo stalno da menjamo sećanja ih čini veoma nestabilnim. Problem je što se ljudi oslanjaju na stabilnost svoje memorije. Zaboravljamo da smo zaboravili i tako mislimo da nećemo zaboraviti ono što se sada dešava. Zato studenti imaju problem ako ne zapisuju na predavanju.
Vizija pristrasnosti
Sigurno ste svi iskusili kako je kada dobijete odličnu ideju za koju mislite da je nikada nećete zaboraviti. Niste je zapisali i nikada je se više niste setili. Sva istraživanja uražena na ovu temu su pokazala isto. Ljudi ne mogu da se sete određene reči, ali su često u stanju da se sete sinonima.
Kada se sa lakoćom prisećate, teško učite
Smatramo da smo pametni kada se sa lakoćom setimo nekog podatka, a sa druge strane smatramo da smo glupi kad ne možemo da odmah odgovorimo. Kada je reč o učenju, treba da se osetimo potpuno suprotno. Kada sa teškoćom pokušavamo da se prisetimo nečega dešava se nešto odlično – učimo. Kada se prisećate vi pravite rekonstrukciju memorijkih zapisa i aktivirate meta memoriju, a vaše sećanje na kraju postaje jače.
Učenje u velikoj meri zavisi od konteksta
Usvajanje u velikoj meri zavisi od toga gde ste, ko je sve tu i kako i zašto to činite. Ukoliko ste navikli na amfiteatar taj kontekst okruženja će biti pogodniji za vas kada je reč o učenju. Kada pokušavate nešto bitno da zapamtite ili da se prisetite nečeg važnog, odlazak u kontekst u kojem je sve nastalo može mnogo pomoći.
Obnavljanje sećanja
Kada počinjete da učite da igrate tenis da li treba prvo danima da vežbate bekhend pa danima forhend ili treba odmah sve zajedno da učite? Istraživanja pokazuju da je lakše prizvati sećanja ukoliko su pomešana. Ovo važi za sve vrste učenja. ovo se zove ’hipoteza obnavljanja’. Svaki put kada zamahnete ka zelenoj loptici vi ćete obnavljati sećanja.
Učenje je pod vašom kontolom
Iz svega ste verovatno zaključili da potcenjujete moć nad sećanjima koju imate. Ljudi često misle da je neke stvari teže naučiti pa lako odustaju. Međutim kontekst, rekonstrukcije i prebacivanje sa zadataka vam mogu biti podsticaj. Takođe, smatraju da je prošlost fiksna. Ukoliko je pamtimo onda ona to više nije. Pizivanje raznih sećanja vam može pomoći da razumete prošlost i krenete bolje u budućnost. Potisnite svoja bolna sećanja i evocirajte lepa.
Foto: pixabay
