EK hvali srpsku ekonomiju, ali upozorava

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    EK hvali srpsku ekonomiju, ali upozorava

    Srbiji su potrebne dodatne reforme da bi budžetski pokazatelji ostali dobri i da bi se uravnotežio javni dug, ocenjeno je u jesenjoj prognozi Evropske komisije.

    Budžetski deficit je naglo opao u 2015. godini i na kraju avgusta je bio tri puta niži nego u istom periodu prošle godine i znatno manji od ciljanog, ali će za dobre budžetske pokazatelje biti potrebni dodatni napori.

    "Bez dodatnih mera budžet bi bio pod pritiskom zbog isteka jednokratnih prihoda, rastućih kamata i većih kapitalnih izdataka", navodi se u dokumentu, uz napomenu da bi bez promene politike budžetski deficit ostao visok, što bi dovelo do daljeg rasta javnog duga.

    Objašnjava se da je bilo znatnih ušteda od smanjenja penzija i plata u javnom sektoru, ali da su za dobre budžetske rezultate zaslužni i bolji prihodi, pre svega od nekih akciznih nameta i neporeskih prihoda, od kojih je veliki deo jednokratni.

    Procenjuje se da će deficit tekućih plaćanja u 2015. biti 4,7 odsto, a u naredne dve godine po 4,5 odsto BDP, da će budžetski deficit ove godine iznositi 3,3 odsto, naredne godine 4,1 odsto, a u 2017. godini 3,8 odsto, kao i da će bruto javni dug porasti sa ovogodišnjih 75,7 na 81,4 odsto u 2017. godini.

    Oporavak privrede omogućiće stvaranje novih radnih mesta čime će se nadomestiti gubitak radnih mesta usled reformi, ali će nezaposlenost ipak ostati visoka, navodi se u jesenjoj ekonomskoj prognozi.

    "Nedavno povećanje zaposlenosti je u velikoj meri podstaknuto uspešnim naporima da se smanji siva zona, a većina novih radnih mesta stvorena je u sektorima niske produktivosti poput maloprodaje i poljoprivrede", navodi se u izveštaju.

    Prema proceni Komisije, nezaposlenost je smanjena sa 18,9 odsto prošle godine na 17,7 odsto ove, i na tom nivou ostaće i u 2016, da bi tek 2017. godine bio zabeležen pad na 16,6 odsto. BDP će ove godine porasti za 0,7 odsto, a rast će se u naredne dve godine polako ubrzavati na 1,4 i 2,5 procenata.

    Na oporavak privrede uticale su cene sirovina na svetskom tržištu, ali i snažan spoljni rast, domaća tražnja je u prvoj polovini 2015. bila jača od očekivane, a očekuje se i rast investicija u velikoj meri kao rezultat reformi koje su sprovođene tokom prethodne dve godine.

    Očekuje se da će novi investicioni ciklus podstaći stvaranje radnih mesta i podržati oporavak privatne potrošnje, koja će nakon četiri godine pada naredne godine biti na nuli, pre rasta 2017. godine. Inflacija će porasti sa ovogodišnjih 1,6 odsto na 3,3 odsto naredne godine i 4 odsto u 2017. godini.

    Javna potrošnja će jedina otežavati rast, mada će i ona već naredne godine biti u osetno manjem padu. Uvoz će biti povećan zahvaljujući rastu domaće tražnje, pre svega investicijama, ali će rast tempa izvoza biti jači zahvaljujuči rastu produktivnosti i domaće proizvodnje.

    Za EU kao celinu prognoziran je rast od 1,9 odsto ove i 2 odsto naredne godine, pri čemu je za 2017. godinu najveći rast prognoziran za Rumuniju (3,6 odsto) a najmanji za Finsku (1,1 odsto).

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE