Sa fakultetom najteže do posla

Najviše zaposlenih u Srbiji je sa diplomom srednje škole, dok oni sa fakultetskim obrazovanjem najteže dolaze do posla, pokazalo je istraživanje Evropske komisije.

Srbija, u društvu Bosne i Hercegovine i Rumunije, ima najmanje zaposlenih sa fakultetskim obrazovanjem. To pokazuje istraživanje mreže Evropske komisije za 2015. godinu koje je obuhvatilo 37 evropskih zemalja.

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje najviše je onih sa srednjom školom koji posao traže – gotovo 55 odsto. Niskokvalifikovanih ili bez kvalifikacije je 31 odsto, dok je visokokvalifikovanih 14,2 odsto.

Savetnik za zapošljavanje NSZ Desanka Mihailović Kovač kaže da se na osnovu same strukture, kada se prati broj lica i broj zapošljavanja, može videti da ima više zaposlenih srednjoškolaca.

Međutim, kažu da što je više obrazovanje, mogućnost za zaposlenje je ipak veća. Ipak, oni koji sarađuju sa privredom nisu baš uvereni u to, uz objašnjenje da strane investicije diktiraju tempo potrebe za radnom snagom.

"Strani investitori traže zanatlije, poslove sa nižom kvalifikacijom, ne sa visokim obrazovanjem, a mi i dalje obrazujemo one koji se bave teoretskim radom, naukom, pravnike i ostale, dok su potrebe sasvim drugačije", navodi Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Da bi se privukli investitori koji zapošljavaju visokoobrazovane, trebalo bi za investicije otvoriti velike sektore koji su danas i dalje dominantno javni.

"Postoje sektori, poput zdravstva, rudarstva, energetike, koji još nisu otvoreni za investicije iz privatnog sektora i zato ih imamo malo i mala je ponuda za visokoobrazovane, koji mahom odlaze u inostranstvo", kaže Ivan Radak iz NALED.

Time država gubi do pola milijarde evra uloženih u stručnjake. U inostranstvo se i dalje odlazi radije nego što se zbog poslovne ponude napušta veliki grad u Srbiji. Na to je spremno tek dva odsto nezaposlenih.