U fokusu nemačke porodične kompanije
U poslednjih godinu dana odnosi Srbije i Nemačke značajno su intenzivirani. Iz sfere politike centar pažnje i interesovanja sve više se pomera ka ekonomiji. Sve je više i nemačkih investicija i nemačkih privrednika zainteresovanih za poslovanje u Srbiji.
To je bio i povod da Marku Čadežu, predsedniku Privredne komore Srbije postavimo pitanja: Da li je zadovoljan prisustvom nemačkih kompanija u Srbiji i šta bi Srbija još mogla da učini da njihov broj bude veći, posebno kada je reč o malim i srednjim preduzećima?
Nemačke kompanije su od 2000. godine do danas uložile u srpsku privredu 1,6 milijardi evra. Reč je o investicijama, uglavnom u proizvodnju, koje su zaposlile 25.000 ljudi, koje značajno dopinose srpskom izvozu, angažuju domaće kooperante, donose nove tehnologije i savremene standarde u poslovanju. U prošloj godini u Srbiji je poslovalo 396 kompanija čiji su osnivači nemačka pravna lica i još 461 koje su osnovali samostalni preduzetnici iz Nemačke. Naravno da bismo svi želeli da ih je više i na tome radimo. Došle su velike kompanije, što je važno, ali je veliki i neiskorišćeni potencijal za saradnju sa nemačkim malim i srednjim preduzećima.
U Nemačkoj posluje niz porodičnih kompanija koje se tamo svrstavaju u srednja preduzeća, ali su zapravo velika, sa hiljadama radnika i sedam – osam milijardi evra prometa. Uglavnom su to proizvodne firme, koje traže jeftinije destinacije za poslovanje i žele da dislociraju proizvodnju, da presele svoje pogone ili nađu dobrog partnera koji će proizvoditi za njih. Oni nekada traže i kooprerante za proizvodnju određene grupe proizvoda, koji možda nisu high tehnology, ali za kojima i dalje postoji tražnja na tržištu. Bitno im je da to bude negde blizu – u Evropi.
Kada velike kompanije dolaze na određeno tržište kao investitori, one imaju resurse, angažuju advokatske kancelarije, lakše prolaze kroz administrativne procedure i poslovno okruženje, nego što je to slučaj sa srednjim i malim firmama. Manje firme su logično uzdržanije, treba im više sigurnosti, više jasnih pravila… Sada se kod nas uspostavlja takav okvir za poslovanje. Istina, ništa ne možemo da promenimo preko noći. Srbija je od juna prošle godine napravila značajan reformski napredak, koji primećuju i nemački zvaničnici i privrednici. Sve što rezultati reformi budu vidljiviji, što naši institucionalni kapaciteti budu jači, što budemo sposobniji da dobro utvrdimo prioritete i pripremimo i realizujemo projekte, to će biti više ekonomije u razgovorima i još više nemačke podrške našim projektima i više nemačkih investitora u Srbiji i srpske robe na nemačkom tržištu. U jačanju veza dve privrede, privlačenju novih investitora u Srbiju i povećanju izvoza u Nemačku posebnu ulogu imaju nemačke kompanije koje ovde uspešno posluju, proširuju svoje kapacitete i šalju dobru poruku ostalim nemačkim privrednicima, pa i malim i srednjim porodičnim kompanijama.
Komora će se fokusirati na takve kompanije. Napravili smo već kontakte sa fondacijom porodičnih preduzeća u Nemačkoj. Mislim da je prostor za saradnju veliki. Naš zadatak je da ih što bolje informišemo, šta se dešava u regionu i Srbiji, da im predstavimo uslove poslovanja, mogućnosti povezivanja sa našim preduzećima, da im ukažemo u čemu možemo da im pomognemo, da ih dovedemo ovde da se i sami uvere u napredak. Ove godine smo intenzivirali povezivanje naših preduzeća sa inostranom poslovnom zajednicom. Imali smo već petnaestak foruma u inostranstvu i mnogo više u zemlji. Sledeći je u Minhenu, 27 jula.
Lično sam posebno fokusiran upavo na porodične nemačke kompanije, koje su obično u vlasništvu ili jednog čoveka ili jedne porodice. Kod njih je odluka da se investira vrlo intimna, sa dosta ličnog odnosa. Zato insistiramo da ih dovedemo ovde, da razgovaramo sa njima, da ih upoznamo sa Srbijom… Kada se sami upoznaju i uvere, odluku da investiraju donose mnogo jednostavnije. Brže, nego velike multinacionalne kompanije, recimo u vlasništvu nekog investicionog fonda iz Hong Konga ili Njujorka..
Ono što je važno, nemačke kompanije, velike ili manje, dolaze sa dugoročnim programima: da ovde proizvode, izvoze i tu ostanu. Dobar primer je kompanija Bosch, koja je, pre nego što je počela posao u Srbiji, tražila zemljište ne samo za prvi pogon, nego i za razvoj. To su dugoročni planovi. Reč je o kompanijama koje ne dolaze samo zbog trenutno jeftinije radne snage, po sistemu – šta bude za dve godine, lako ćemo se seliti. To možda trenutno leči neku ranu i može da uposli nešto radnika, ali nije dugoročno. Ne kažem da nam ne trebaju i investitori koji dolaze na kraće staze, jer nismo u situaciji da bilo koga odbijemo. Imamo previše problema i nezaposlenih da bismo birali, ali cenimo one koji nas imaju u dugoročnim planovima. Zato i potenciram da su, sem kapitala bitne i kooperacije koje donose i nova radna mesta i otvaraju izvozne kanale i prenose znanje i tehnologije i savremeni menadžment. To našim kompanijama – njihovim kooperantima obezbedjuje da se pripreme, da jednog dana spremni izađu na otvoreno i zahtevno evropsko tržište. Jer, mnogo više su patile zemlje koja su na to veliko tržište ušle nepripremljene, a mnogo manje Evropska unija, kaže Marko Čadež.
PRIMER DOBRE KOOPERACIJE
Kompanija Tönnies je primer nemačke porodične kompanije kakve želimo u Srbiji. Iako porodična, ta kompanija ima sedam milijardi evra obrta, najveći je privatni proizvođač mesa u Evropi, izvozi na 86 tržišta širom sveta, od jedne svinje pravi više od 250 proizvoda i ima najmoderniju proizvodnju i preradu mesa. Njihova investicija za nas je, kako se to kaže, the game changer. Ova kompanija ulazi u našu industriju mesa i mesnih proizvoda, i menja je suštinski. Ta investicija je strateški važna za Srbiju, jer kompanija Tönnies ovde otvara svoje farme i intenzivno razvija kooperacije, pomaže srpskim farmerima da podignu standarde i proizvode za preradu i izvoz na strana tržišta.
Foto: Marko Rupena
