Sačuvati pozitivnu inerciju

U prošlogodišnjem intervjuu za specijal Biznis partneri Srbije – Nemačka 2014. Martin Knapp, direktor Nemačko-srpskog privrednog udruženja (DSW) se složio da bi nemačkih kompanija u Srbiji moglo biti više. U tom momentu procena je bila da nemački investitori zapošljavaju 25.000 srpskih radnika. U kojoj meri se situacija, kada je reč o nemačkim investicijama, za godinu dana izmenila, i o uopštenoj oceni poslovne klime u Srbiji razgovarali smo i ove godine sa Martinom Knappom. 

Šta su najveće zamerke nemačkih preduzeća u pogledu poslovnog okruženja u Srbiji?

Investiciona klima u Srbiji se nije pogoršala. I mi vidimo sprovedene reforme u pozitivnom svetlu. Međutim, mora da se obrati pažnja na to da se ne izgubi pozitivna inercija. Nisu u pitanju samo zakoni, već i odredbe o njihovom sprovođenju. Činjenicu da je broj preduzeća koja bi investirala ponovo u Srbiju za par procenata manji, ne treba preuveličavati. Većina preduzeća bi kao i do sada ponovo došla.

Prošle godine, istakli ste birokratiju i nedovoljnu pravnu sigurnost kao razloge koji mogu da dovedu do odustajanja nemačkog investitora za ulaganje. Da li se, prema vašem mišljenju, situacija u poslednjih godinu dana promenila?

Glavni razlozi kritike su ostali isti. Birokratija se jednostavno ne smanjuje. U toku evropskih integracija dodaju se stalno novi propisi, dok se stari ne ukidaju. Delimično postoje i prastari propisi, koji su i dalje na snazi iako su odavno izgubili smisao. Pri tom mislim na primer na ’nalog za službeno putovanje’, koji izdajemo za banku kada saradnik ide na službeni put. To potiče iz vremena devizne kontrole, ali se i dalje primenjuje.

Nemačka je jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Srbije. Međutim, u poslednje vreme, nemački investitori okreću se više zemljama u okruženju, i do nedavno, posebno Makedoniji. Zašto nemačka preduzeća rađe ulažu u na primer Makedoniju nego u Srbiju?

Makedonija je na internacionalnom nivou svoj sopstveni proces reformi umela da predstavi u vrlo povoljnom svetlu. To je dovelo i do odličnih ocena na primer u ’Doing Business Index-u’ Svetske banke. Makedonija se tu nalazi na mestu broj 30 između Japana i Francuske. Srbija se nalazi na mestu broj 91 između Kine i Paragvaja.

Prema vašem mišljenju, šta Srbija može da nauči od Nemačke kada je reč o poslovanju?

I Nemačkoj je bilo potrebno izvesno vreme dok su ljudi shvatili značaj preduzetništva za moderno društvo. Sada privreda toliko stoji u centru razmišljanja, da je nekima to i previše. Ali i u Srbiji vidim barem kod sadašnje vlade, da su prioriteti jasno postavljeni na polje privrede. Ostaje da se nadamo da će ovaj trend pozitivno uticati i na upravu.