Miris restorana i korzo kao duhovna hrana
Piše: Ognjen Daković (Facebook strana Ognjište)
Bašta hotela "Bačka", restoranski miris friteze, prozapadni socrealizam, porodice za stolovima, obustavljen saobraćaj zbog letnjeg korzoa u Vrbasu. Ljudsko susretalište čestitih i licemernih kolonista, meštana i nacionalnih manjina. Razdoblje dotirane naive i istinskoga raja, rasterećenog od medijske mentalne buke. Afere su se dešavale zakulisno, druženje je bilo prisno a žitelji su se u odnosu na poslodavce osećali nezavisno. Tada je država bila poslodavac i svako je kako – tako držao svoj pravac. "A whiter shade of pale", od američke grupe "Procol Harum", bio je popularan instrumental koji se često mogao čuti u baštama sindikalnih restorana širom Jugoslavije.
U tadašnjim hotelima i restoranima nije bio običaj da se gastronomski podilazi internacionalnim namernicima, pa se u jelovniku moglo naći sijaset poslastica sa roštilja. Škembići, Karađorđeve šnicle i različita variva. Mešano meso je predstavljalo sintezni obrok ujedinjenih predstavnika s' roštilja, pa su ga rado naručivali funkcioneri iz doba samoupravljanja, zato što je na "šaru", tj. plaća preduzeće i zato što
raznovrsnošću izmiruje i apetite veće a ne prazni od džepova vreće. Po stasavanju sam otkrio da se mirisi restorana podudaraju i na različitim meridijanskim tačkama, barem kada je reč o evropskim i bliskoistočnim zemljama. Miris večne friteze za opšteplaneterno meze je stvar međunarodnog kulinarskog konsenzusa. Koliko god bio svestan da se ulje u toj žičanoj napravi neredovno obnavlja, ipak bih podlegao tom aromatskom alarmu konaka i odmorišta koji se oseti pre ulaska na recepciju.
Korzo je institut koji je otišao u ropotarnicu istorijskih mimohoda a predstavljao je više od provoda. Asfalti glavnih ulica mnogih varoši, bili su oslobođeni od motorizovanog saobraćaja tokom vikenda, ne bi li povorkama građana omogućili onaj socijalni saobraćaj kroz procvetale ulične perivoje. Tada su raznorodne, svečano odevene skupine neprikosnoveno zamenjivale automobile i kubike, te umesto njih, jedni ka drugima pružali korake i ruke.
