Poslovni čovek sa vizijom

Kako to obično biva među prijateljima, kada se posle dužeg vremena nađu, pretresu se sve teme: posao, ekonomija, politika, porodica, deca, slobodno vreme… A mog gosta, Miodraga Mirčetića, člana upravnog odbora Asseco SEE, interesovalo je kako je izbor za sagovornika pao baš na njega. A odgovor je vrlo jednostavan. Gosti ove rubrike su osobe koje su ostavile izuzetan utisak na mene. Za Miodraga mogu samo da kažem da je vanserijski džentlmen u poslu, a to se u današnje vreme ne zaboravlja.

I naš razgovor, na prijatnom ručku u restoranu Sofa, krenuo je od posla. Složili smo se da situacija u privredi nije sjajna i da će 2015. biti neizvesna. Ali, kako moj sagovornik ističe, firme koje ceo ili deo svog biznisa imaju van Srbije, mogu da se pohvale pozitivnim rezultatima u prošloj godini, među kojima je i Asseco. Međutim, firme koje su poslovanje isključivo vezale za Srbiju ne mogu da se pohvale tim rezultatima. Mnoge dele sudbinu većine, a to je da jedva preživljavaju. Zato se i postavlja pitanje da li će preživeti 2015. godinu.

Pozitivno je to da ima firmi kao što je Asseco, i na moje pitanje koji su planovi nakon uspešno završene 2014. Miodrag kaže: „Za 2015. imamo projektovan umeren rast u odnosu na 2014. U velikoj meri ćemo biti orijentisani na međunarodno tržište, to nam je glavni fokus. Ono na čemu trenutno najviše radimo i u šta investiramo je finansijski servis oko takozvanih direktnih kanala i institucija, koji će bankarske usluge raditi na drugačiji način nego što ih rade tradicionalne banke u celom regionu, pa i šire. Naime, sve je više finansijskih i nefinansijskih institucija koje ulaze u finansijske servise korišćenjem informacionih tehnologija. Mi tu imamo određeni set rešenja, koje sada inoviramo i prilagođavamo upravo za takav oblik usluga. Najprostije rečeno, ovo što smo radili sa Telenorom biće trend u nekoliko sledećih godina i očekujemo još nekoliko igrača poput Telenora u regionu“, naglašava moj gost.

Telenor je, prema Miodragovim rečima, prepoznao kvalitet Assecovog bankarskog softvera i IT rešenja i odlučilo se da ih iskoristi u svom poslovanju. Koncept direktnog bankarstva označava bankarski sistem bez ’tradicionalne’ poslovne mreže, koji nudi uži set usluge putem interneta, mobilnog telefona, tableta i bankomata. Takva institucija radi sa minimalnim brojem zaposlenih. Poslovanje takve banke je tehnološki veoma složeno, i Asseco je imao priliku da od početka do kraja realizuje prvi takav projekat u regionu.

Moj gost je mišljenja da će pored telekomunikacionih firmi za ovaj vid servisa biti zainteresovane i različite kompanije, poput potpunih start up-ova, koji će raditi finansijske usluge samo putem direktnih kanala. „U svetu ima dosta takvih primera, a biće ih sve više i kod nas. Veliki trgovinski lanci poput Delhaize ili Tesco, takođe, su kandidati da uđu u finansijske servise.“

Da li će ovi servisi ugroziti banke, Miodrag smatra da neke hoće, a neke ne. „Banke koje su prilično zavisne od prihoda od platnih servisa i mikrotransakcija, to će značajnije osetiti. Sa druge strane, banke koje u tom delu ne generišu bitan profit, te usluge nude po niskim tarifama ili skoro besplatno, neće osetiti, jer te nove institucije ne mogu da ponude većinu tradicionalnih proizvoda i usluga banaka, koje su, takođe, potrebne. Ozbiljan udarac na klasično bankarstvo je nešto što može da se desi u nekoj budućnosti, teško je danas reći da li je to u narednih dvadeset, pet ili dve godine. Nikada niste sigurni koliko će tehnologija brzo da napreduje. U svakom slučaju, onog momenta kada se način finansiranja i kreditiranja bude premestio iz banaka u neki mnogo distribuiraniji, manje regulisan sistem, što je danas daleko od realnosti. Sigurno je da ćemo uskoro moći da apliciramo za kredit za automobil, ili stan na internetu ili mobilnom telefonu. Sve je još uvek u domenu vizije.
Bil Gates je pre par godina izjavio da je bankarstvo, bankarski servisi potrebno, ali da banke nisu. Ukazujući da deregulacija ovog sektora i određena tehnologija mogu da dovedu do toga da se ova industrija iz korena promeni. On nije usamljen u ovim vizijama, naprotiv“, ističe moj sagovornik.

Neophodna tehnologija, za ostvarenje takvih vizija, je mahom i danas dostupna, kako ističe Miodrag, međutim, za takve revolucionarne promene neophodno je postavljanje potpuno drugačijeg regulatornog i ekonomskog okvira. „Na primer, kao mikro detalj, u nekom takvom zamišljenom sistemu pojedinac ili kompanija bi pristupali kreditnom birou, kao što to danas rade banke. To bi značilo da biro ne bi imao 25 članica koje razmenjuju podatke, već možda nekoliko miliona. Da li je to komplikovano? Nije, tehnologija je dostupna, ali to ne znači da takav eko sistem može da se postavi preko noći. Kao trgovina na internetu. Pre 15 godina to je bila ideja, vizija, pionirski pokušaji, a danas je ogromna globalna industrija. Ali kako se tehnologija izuzetno brzo razvija ne mogu da kažem kada će sadašnje vizije finansijskih servisa biti realnost“, priča moj gost.

Razvoj softvera je upravo posao kojim se Miodrag i bavio s početka karijere. Mada voli da kaže da se okušao u raznim stvarima. Naime, zavšio je muzičku školu, i imao je ideju da pravi muzički studio, ali je, kako kaže, na vreme shvatio da to neće ići. Okušao se i u građevinarstvu, pre svega zbog porodičnog posla, ali je to shvatio samo kao izlet i ne bi se tog vremena prisećao.

A sve je krenulo tako što je u vreme rata, devedesetih, njegov stariji partner Mihail Petreski pokrenuo start-up i to u Makedoniji i pozvao ga da krenu sa razvojem sopstvenog softvera. Najpre kao podugovarači firme u kojoj su obojca prethodno radili. Sve ostalo je istorija. Od razvoja firme do njenog preuzimanja od globalne korporacije Asseco.

Kako imamo decu sličnih godina nismo mogli, a da se ne dotaknemo njihovog obrazovanja i vaspitanja. S tim da Miodrag ima mnogo veće iskustvo od mene, jer je otac četvoro dece, dva sina i dve kćeri. Istina, supruga tu drži najvećim delom sve pod kontrolom, ali nam je oboma bilo lakše kada smo shvatili da su nam slatke muke oko tinejdžera vrlo slične, pa ne moramo da se pitamo, da li je to slučaj samo sa 'mojim detom'. I oboje imamo decu koja su ili naučnici, ili umetnici, te pomalo idu glavom kroz zid, a na nama roditeljima je, kako kaže Miodrag, da im damo podršku u tome što su odlučili da uče i sutra rade. I naravno, imamo i decu koja su vrlo pragmatična i sjajno se nose sa obavezama, pa će srećno moj gost: „Sva sreća, ako i bude problema, imamo decu koja će biti u prilici da sestri i braćama, ako treba, i pomognu“.

Složili smo se kako zbog dece, tako i zbog članova naše uže porodice, da je vrlo bitno da svi rade ono što vole i gde se osećaju nabolje, a da je naša želja, ponekad potpuno racionalna, da ih ukalupimo, zaista nepotrebna i nikada neće dati naš, željeni rezultat.

I kako u životu ništa nije nemoguće, tako Miodrag, kroz smeh kaže, da ni njegova karijera vlasnika restorana nije nemoguća. Posebno što je među par poslovnih pokušaja, imao nameru da otvori restoran. „Danas, kako je porodica postala mnogočlana, shvatili smo da je kuća namenjena za restoran, odlična za život, posebno što smo navikli na život u kući i da imamo dvorište“. Restoran, za sada, ostaje samo kao moguća vizija.