Neodrživ rast javnog duga Hrvatske i Slovenije

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Neodrživ rast javnog duga Hrvatske i Slovenije

    Hrvatska i Slovenija su, pored Bugarske, u trećem kvartalu 2014. godine zabeležile najveći rast učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, pokazuju preliminarni podaci Eurostata.

    Udeo duga Hrvatske u BDP povećao se u trećem tromesečju 2014. na godišnjem nivou sa 70,7 na 78 odsto, pokazuju podaci Eurostata. "Dinamika rasta hrvatskog javnog duga definitivno je neodrživa. Dug raste tokom celog razdoblja od 2010. godine, što je posledica nagomilanih deficita."

    Evidentno je da Hrvatska ni u 2014. godini nije uspela da stabilizuje nivo javnog duga, a to je posledica odlaganja restrukturiranja javnog sektora. Još uvek trošimo više nego što stvaramo", istakla je direktorka Direkcije za ekonomska istraživanja Raiffeisenbank Austrije Zrinka Živković-Matijević.

    Podaci Eurostata pokazuju i da je Hrvatska, uz Sloveniju i Bugarsku, zabeležila najveće povećanje udela duga u BDP u odnosu na isti period prethodne godine.

    Najveći skok udela duga u BDP na godišnjem nivou u trećem prošlogodišnjem kvartalu zabeležila je Slovenija, za 16,8 procentnih bodova, sa 61,3 na 78,3 odsto. Izdvaja se i Bugarska, s povećanjem udela duga od 6,6 procentnih bodova, sa 17,1 na 23,6 odsto, pokazuje izveštaj Eurostata.

    Osvrnuvši se na činjenicu da je Hrvatska među top tri države s najvećim porastom udela javnog duga u BDP, Živković-Matijević je ocenila da ta situacija neće početi da sepoboljšava sve dok se ne krene sa strukturnim reformama.

    "Međutim, te strukturne reforme se ne smeju svesti samo na rezanje javnih rashoda, nego i tekuće potrošnje. Našim političarima je uvek teško zadirati u tzv. stečena prava, jer to znači i potencijalni gubitak glasača. Tokom svih ovih godina, ni jedna politička struktura nije uspela da sprovede stvarne strukturne reforme", napomenula je Živković-Matijević.

    "Imamo još puno delova javnog sektora koji generiše probleme, a sva ta sila izdatih garancija kad-tad dođe na naplatu", upozorava Živković Matijević, koja procenjuje da će na kraju 2014. javni dug dosetići udeo od 82 odsto BDP.

    Po podacima Eurostata, i na tromjesečnoj je razini Hrvatska u trećem prošlogodišnjem tromjesečju zabeležila povećanje javnog duga iskazano udelom duga u BDP, i to za jedan oprocentni bod, sa 77 na 78 odsto. U Eurostatu još napominju da su te procene preliminarne, jer se statistička metodologija u Hrvatskoj još usklađuje s EU.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE