Saradnja države i kompanija u zaštiti životne sredine

Kako bi Srbija dostigla evropske standarde u oblasti zaštite životne sredine neophodna je čvrsta saradnja kompanija i države kako bi se ispregovarali najbolji uslovi za prelazne rokove koji su nam potrebni u procesu pridruživanja EU, zaključeno je na panelu Investicije u zaštitu životne sredine – izazovi za industriju koju je redakcija internet časopisa Balkanmagazin u partnerstvu sa NIS-om organizovala na 10. Međunarodnom sajmu energetike – Energetika 2014.

Kompanija NIS je među prvima u Srbiji započela sa praksom izrade i javnog saopštavanja Izveštaja o održivom razvoju.

– NIS je od 2009. godine do danas u projekte zaštite životne sredine uložio više od 115 miliona dolara, dok su ulaganja u projekte čijom realizacijom se na indirektan način značajano utiče na zaštitu životne sredine višestruko veća. To se pre svega odnosi na modernizaciju postrojenja u Rafineriji nafte Pančevo, koja danas proizvode motorna goriva evro pet kvalieteta. U segmentu smanjenja emisije štetnih gasova NIS se fokusirao na realizaciju projekata u cilju smanjenja emisije sumpornih i azotnih oksida u atmosferu. U tu svrhu NIS je rekonstruisao auto i železnička punilišta, rekonstruisani su rezervoari, zamenjeni su gorionici na pećima proizvodnih postrojenja. U oblasti očuvanja vodenih resursa, fokus NIS-a je bio na smanjenju potrošnje vode tako da smo, na primer, uspeli da u našim kotlarnicama redukujemo potrošnju vode za 50 odsto ugradnjom sistema za povrat kondenzata koji omogućava višestruko korišćenje zahvaćene i hemijski pripremljene vode. Takođe, NIS je realizovao Projekat rekonstrukcije postrojenja za tretman otpadne vode u Rafineriji nafte Novi Sad. U oblasti upravljanja otpadom preduzete su aktivnosti u cilju smanjivanja količine stvorenog otpada pa je tako nabavljena nova savremena oprema za čišćenje naftnih rezervoara, koja količinu otpada redukuje za najmanje 70%, a u sklopu projekta modernizacije i izgradnje novih postrojenja izgrađeno je Postrojenje za preradu istrošene sumporne kiseline, čime se eliminišu značajne količine opasnog otpada što je istrošena sumporna kiselina bila – rekla je Svetlana Duvnjak, direktor Sektora za zaštitu životne sredine kompanije NIS.

Ona je navela i da je NIS intenzivno radio na smanjanju potrošnje energije i to kroz izgradnju elektrana male snage.

Pozdravljajući napore NIS-a na zaštiti i očuvanju i životne sredine Nada Lukačević, načelnik odeljenja za integrisane dozvole Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine je objasnila prilično složenu proceduru za dobijanje integrisane dozvole na šta su obavezne sve kompanije koje posluju u sektorima za koje je takvu proceeduru propisao Zakon u planiranju i igradnji.

Lukačević je istakla da Ministarstvo radi na prevođenju nakoliko BREF dokumenata kako bi kompanijama olakšalo obavezu.

Identifikovano je 196 kompanija koje imaju obavezu da podnesu zahtev za dobijanje integrisane dozvole, a do sada je to učinilo njih 165. NIS, Lafarž i Tarket su to uradili i time dali primer kako se ponašaju odgovorne kompanije. Pošto je dobijanje integrisanih dozvola uslov za definisanje polazne pozicije u pregovorima sa EU, neophodno je da kompanije i država pre ulaska u taj proces imaju definisanu poziciju za pregovore. To znači da mi na pregovore moramo doći sa tačno definisanim pozicijama šta imamo i šta možemo da uradimo i u kom roku. Da nam se ne desi da ispregovaramo loše uslove i rokove koje potom nećemo moći da ispunimo i onda plaćamo penale, rekla je Lukačevićeva.

Svetlana Marušić, savetnik pokrajinskog sekretara za urbanizam graditeljstvo i zaštitu životne sredine pohvalila je kompanije NIS, Lafarž i Tarket za uložen trud u unapređenju životne sredine i naglasila da Sekretarijat koji predstavlja ima odličnu saradnju sa njima na poslovima od opšteg značaja.

Svetlana Duvnjak je istakla da je značajan deo obaveza koje je NIS preuzeo u segmentu zaštite životne sredine usaglašen sa standardima EU, ali da mnogo toga treba i da se uradi.

– NIS na osnovu svog iskustva može da pomogne državnim organima u pripremi pregovora sa EU. Nadamo se da ćemo i ubuduće imati dobru saradnju sa nadležnim državnim organima po ovom pitanju – rekla je Duvnjakova.

Dušan Stokić iz Privredne komore Srbije pohvalio je praksu NIS-a da objavljuje izveštaje o zaštiti životne sredine i naglasio potrebu da država i kompanije zajedno rade na definisanju prelaznih rokova u pregovorima sa EU.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije naglasio je da je, uz izuzetke kao što su kompanije koje su danas predstavile svoja dostignuća u oblasti zaštite životne sredine, u Srbiji problem primena propisa iz ove oblasti.

U zemlji koja ima dohodak po glavi stanovnika od 4.000 evra treba da investira i dostigne zemlje koje imaju deset puta veći prihod. To je problem koji država treba da reći i u pregovorima osigura takve uslove i rokove koje će kompanije moći da ispoštuju. Primeri NIS-a, Tarketa i Lafaržaa su izvanredni, ali je pitanje koliko kompanija u Srbiji može toliko da investira, rekao je Atanacković.

Sunčica Vjaštica, menadžer za zaštitu životne sredine u kompaniji Tarket, predstavila je pionirske projekte ove kompanije u zašptiti i očuvanju životne sredine.

Ovu vrstu ulaganja ne treba posmatrati kao ulaganja u zaštitu živpotne sredine već kao investiciju u poslovanje jer ona donosi snižavanje troškova i povećanje profita. Cilj Tarketa je da učešće sirovine u poslovanju smanji sa srpskih 80-90 odsto na nemačkih manje od 50 odsto. Takođe, naš cilj je standardizacija postupaka i materijala koji će se uvoziti u Srbiju, a planiramo i saradnju sa NIS-om jer imamo određene resurse koji njima mogu da budu interesantni u ovom segmentu poslovanja, naglasila je Vještica.

Aleksandar Manojlović, menadžer za zaštitu životne sredine u kompaniji Lafarž, obrazložio je sve aspekte aktuelnih i realizovanih projekata koje je ova cementara preduzela na zaštiti životne sredine.

On je pojasnio da u Srbiji još ne postoji dovoljna svest da je najisplativije reciklirati i sirovine dobijati iz otpada i na taj način čuvati neobnovljive izvore. Cementara u Beočinu, rekao je Manojlović, već sada koristi značajan procenat alternativnih izvora sirovina za proizvodnju i pogonska goriva u odnosu na ranije godine.