Traži se ruski mladoženja za srpsku Petrohemiju

Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić izjavio je da u Moskvi nije postignut bilo kakav konačan dogovor o Petrohemiji sa ruskima partnerima, ali je izrazio uverenje da će Srbija uskoro sa Naftnom industrijom Srbije pronaći zajednički interes o tom pitanju.

Kao jedno od rešenja, ili modela razmatrano je to da se deo duga Petrohemije prema NIS-u konvertuje u vlasništvo NIS-a u Petrohemiji, a da se drugi deo duga za energente isplati u novcu, kazao je Antić novinarima u resornom ministarstvu.

-Predstoji još puno razgovora o tome i verujem da ćemo naći zajednički interes sa NIS-om, naveo je ministar, precizirajući da je dug Petrohemije prema NIS-u oko 260 miliona dolara. Antić je napomenuo da se u delu javnosti stvorila slika da je postignut dogovor o dugu Petrohemije, ali da to nije tačno, već da se traži odgovarajući model kako da se to pitanje reši.

S druge strane, Ivica Dačić, ministar inostranih poslova Srbije, izjavio je posle sastanka s zvaničnicima Rusije da bi dugovi za gas prema Gaspromu mogli da se prebiju upravo tako što bi ovaj ruski gigant uzeo Petrohemiju.

I dok bi za srpsku privredu bilo idealno da ja ruska firma preuzme posrnulu Petrohemiju, niko ne odgovara na osnovno ptianje, a da li ej iko pre ove ideje uopšte pitao Ruse da li im treba posrnula Petrohemija. Činjenica je da je Srbiji najvažnije da je uda, ali ima li zaista pravog mladoženju.

Prenebregava se činjenica da je Gazpromneftu još tokom pregovora o kupovini 51 odsto NIS-a sugerisano da u paketu s NIS-om preuzme i Petrohmiju, zbog kako se tada objašnjavalo, prirode posla, jer Petrohemija troši primarni benzin koji NIS proizvodi pa pošto su teritorijalno vrlo blizu najnormalnije je da ih ruski parnter i snabdeva.

Međutim, pokazalo da se te kolilčine nisu dovoljne i da Petrohemija mora i pored pomoći NIS-a na otvoreno tržište da bi kupila dovoljno sirovine, koju mora avansno da plati, ali za to nema para.

Pregovarači NIS-a su još tada otvoreno rekli da im Petrohemiaj ne treba, da takve poslove i vezu između Rafinerije i Petrohemija nemaju ni u Rusiji i da u paketu s prodajom većinskog vlasništva NIS-a ide samo gradnja Južnog toka. Što i bi.

Srbija, međutim, ne odsutaje od toga da joj strateški partner za ovu hemijsku industriju ipak bude ruska kompanija, iako je do sada stiglo 12 ponuda za preuzimanje ove pančevačke firme.

Još pre tri godine tadašnji ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić i direktor NIS-a Kiril Kravčenko potpisali su Sporazuma o strateškom partnerstvu u oblasti povećanja efikasnosti proizvodnje i finansijske stabilnosti pančevačke Petrohemije.

Taj sporazum je predviđao izlazak Petrohemije iz operativnih gubitaka, investicije od 62 miliona evra radi modernizacije i povećanja kapaciteta, restruktuiranje dugova prema vladi, Srbijagasu, NIS-u i drugim poveriocima i promenu sistema menadžmenta fabrike.

Takođe je najavljeno da bi do kraja 2014. godine moglo biti uloženo još 175 miliona evra u ovu fabriku, jer je Petrohemija tada poslovala s najvećim gubitkom i radila na minimumu kapaciteta..

Ideja da se Petrohemijom peglaju srpski dugovi za gas prema Gazpromu i dugovi NIS-a zaživeće onda kada se o tome donese poliitčka odluka i kada vlada otvoreno bude rekla ruskim partnerima da je to neophodno kako bi se u javnosti smirili pritisci oko činjenice da je vlasnik NIS-a Gaspromnjeft povlašćen po ptianju rudne rente i da ima najnižu rundu rentu za gas i naftu i to oročeno do 2023. godine. Te da bi zbog toga što tu zarađuje mogla na sebe da rpeuzme rizik da i jednu psornulu firmu dovede u red i od nje napravi preduzeće bez gubitaka.

Bez toga, od posla nema ništa.