Spaljivanjem smeća 35.000 domaćinstava bi se snabdelo strujom
Podatak da se samo u Beogradu dnevno prikupi 1.700 tona smeća što je godišnje 600.000 tona, više je nego dovoljan razlog da se pored alternativinih vizra enrgije, vetra i sunca, porazmisli i o tome da se ѕubre najbolje iskrositi.
Prema pdoacima Saveza energetičara Srbije to je količina više nego dovoljna da se obezbedi gorivo za postrojenje koje bi, spaljivanjem otpada proizvodilo toplotnu i električnu energiju. Za grejanje grada, Beogradske elektrane isporuče godišnje oko 3,5 miliona megavat sati toplotne energije, a više od 20 procenata te energije moglo bi se proizvesti upravo spaljivanjem smeća.
Kao razlog da se o ovom ozbiljno razmišlja u ovom Savezu, navode primer prve toplane u Danskoj koja je završena i puštena u rad u septembru 1903. u Kopenhagenu, i to kao – spalionica smeća. Primereno tom vremenu, gradsko smeće je dovoženo konjskim zapregama, istovarivano u silose i iz njih prebacivano u peći za spaljivanje. Vodena para, kao nosilac energije, sprovođena je cevima kroz podzemni tunel do obližnje bolnice, dečjeg obdaništa i sirotišta.
Ako Srbija pogleda u svoje dvorište shvatiće da količina smeća prikupljenog na deponiji u Vinči znatno premašuje količinu iz danskog primera pa bi se iz distributivne mreže srpske spalionice moglo da snabde oko 35.000 domaćinstava električnom, a oko 100.000 toplotnom energijom.
Spaljivao bi se, objašnjavaju u Savezu energetičara Srbije, deo komunalnog otpada koji je organskog porekla, ali ne i ono što može da se reciklira, kao ni opasan otpad.
Izgradnjom spalionice deponija “Vinča”, inače jedina legalna u gradu, ne bi bila zatvorena, jer će se tu i dalje odlagati deo otpada. Ta deponija, koja zauzima 70 hektara, sada ima kapacitet za odlaganje smeća za narednih 20 godina.
