Privreda evrozone u `nemilosti` Berlina
Podsticajne mere Evropske centralne banke (ECB) nisu dovoljne za privredu evrozone koja stagnira na ivici recesije, dok Nemačka, uprkos sve većem pritisku, i dalje nema nameru da poveća potrošnju i tako podstakne rast.
ECB, Međunarodni monetarni fond (MMF), Evropska komisija, partneri iz evrozone i SAD već mesecima pozivaju Berlin da iskoristi budžetska sredstva ili "fiskalni prostor", kako to ekonomisti nazivaju, za podsticaj privrede putem smanjenja poreza i povećanja investicija u obnovu puteva, pruga, energetsku i telekomunikacijsku mrežu.
Međutim, kancelarka Angela Merkel i dalje odlučno odbija te pozive, a ako je to njen konačan stav, a ne samo taktika kako bi evropske partnere naterala na strukturne reforme, evrozona bi mogla ponovno da završi u recesiji, kažu analitičari.
U drugom tromesečju privreda evrozone stagnirala je u odnosu na prethodni kvartal, pri čemu je Nemačka čak zabeležila blagi pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,2 odsto.
Pojedini nemački zvaničnici priznaju da zemlja po investicijama zaostaje, i privatnim i državnim. U poređenju sa BDP, Berlin na javne investicije troši upola manje nego Francuska, Švedska, pa čak i Grčka.
Pa ipak, nemačka Vlada čvrsto ostaje pri strategiji uravnoteženog budžeta, premda se ciljanom suficitu primakla brže nego što se planiralo. Iako većina analitičara smatra da bi Nemačka mogla sebi da priušti veću potrošnju, Berlin ima nekoliko razloga zbog čega to ne namerava da učini.
Prvo, Nemačka želi da zabeleži prvi uravnoteženi budžet bez zaduživanja, od 1969. Dalje, Nemačka ima manje fiskalnog prostora nego što se misli, jer se njeno stanovništvo smanjuje i stari, te stoga mora imati viškove za finansiranje penzijskog i zdravstvenig sistem.
I treće, problemi evrozone, smatra Berlin, leže više na strani ponude nego potražnje. Strukturne reforme na tržištu rada, u pravnom, penzijskom i socijalnom sistemu kako bi se povećala konkurentnost, jedini su način za postizanje održivog oporavka ekonomije.
A povećana javna potrošnja finansirana zaduženjima smanjila bi pritiske na te nužne reforme, poručuje Berlin. „Ne smemo dozvoliti iluziju da možemo rešiti naše probleme koristeći sve više javnih sredstava i povećane deficite", kazao je nedavno ministar financija Wolfgang Schaeuble.
I dok Nemačka odlučno odbija da poveća javnu potrošnju, Francuska i Italija zalažu se upravo za to, ali i popuštanje zadatih fiskalnih pravila kako bi mogle povećati potrošnju države i tako podstaći rast svojih privreda.
Između tih zahteva nalazi se predsednik ECB Mario Draghi koji bi trebao monetarnom politikom, uobičajenim i neuobičajenim merama, podstaći rast privrede, ali i potrošačkih cena kako bi se suzbili rizici od deflacije.
A pošto je on nedavno ponovio kako „ni monetarne, ni fiskalne mere ne mogu imati značajniji učinak bez strukturnih reformi", ostaje da se vidi hoće li čelnici evrozone u skorije vreme pronaći rešenje između suprotstavljenih zahteva i time podstaćii ekonomski rast.
