Bolnim reformama protiv slobodnog pada

Bolne su reforme koje će Vlada morati da sprovede da bi Srbija izbegla krizu javnog duga, od smanjenja plata i penzija i uvođenja reda u javni sektor da bi se smanjio deficit u budžetu, tvrde stručnjaci.

Privrednici, sindikati i ekonomisti poručuju da je mnogo toga bolno u ekonomskim reformama jer su i problemi veliki, što se vidi po najvećem deficitu budžeta u Evropi i javnom dugu koji će do kraja godine na 70 odsto.

Statistički, od zemalja u razvoju koje dostignu nivo od 70 do 80 odsto javnog duga koji mi sada imamo, tri od četiri su sada bankrotirale, šanse su protiv nas, kaže član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.

Zato, kaže, moraju da se smanje penzije i plate u javnom sektoru na koje se troši najveći deo budžeta. Sledeći korak je smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru i rešavanje problema neefikasnosti javnih preduzeća.

Ekonomista Milojko Arsić kaže da nije dovoljna ni sama fiskalna konsolidacija, jer ona dovodi do pada domaće tražnje koji, bar u periodu od godinu do dve, dovodi do pada privredne aktivnosti.

Stoga su potrebne i neke druge mere da se to ublaži, da taj pad bude što manji da bi efekti na privredu u kratkom i srednjem roku bili što povoljniji, kaže Arsić.

Milan Petrović iz Srpske asocijacije menadžera apeluje na pružanje podrške privatnim kompanijama, koje trenutno u najvećoj meri rade za pokrivanje egzistencijalnih troškova. "Privreda Srbije se ne nalazi u negativnom trendu, privreda je u slobodnom padu", rekao je on.

Ekonomista Miodrag Zec kaže da je neophodan kamen temeljac. "Ovo sve liči na vojvođanske nabijače koje krečiš pred svaku slavu, a izbija vlaga na sve strane. Ugaoni kamen je da se mora platiti porez".

Donošenjem zakona o poreskom postupku i administraciji i uvođenjem elektronske prijave poreza dosta je, kažu, urađeno na uređenju poreskog prostora. Samo da se uz doslednu naplatu poreza, prekine i s praksom olakšica za neplatiše u svim oblastima.