Švajcarske kompanije se ne plaše investiranja u Srbiji

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Švajcarske kompanije se ne plaše investiranja u Srbiji

    Ocenjujući ekonomske odnose Švajcarske i Srbije, ambasador Švajcarske u Srbiji Jean-Daniel Ruch je naglasio da bi bilo pogrešno očekivati da strane investicije samostalno reše sve ekonomske probleme u Srbiji. „Neophdono je da se investiciona klima popravi i za domaće investitore.“

    Jednom prilikom ste izjavili da su odnosi Švajcarske i EU jedinstveni, i da se teško njihov primer može primeniti drugde, jer su vrlo intenzivni, što je i omogućilo da se urede bilateralnim sporazumima. U čemu se, po vašem mišljenju, tačno ogleda ta jedinstvenost i kako danas ocenjujete političke i ekonomske odnose Švajcarske i Srbije?

    Baš kao i Švajcarska, Srbija gaji intenzivne veze sa Evropskom unijom. EU je vaš i naš primarni ekonomski partner, kako u pogledu trgovine, tako i u pogledu investicija. Većina srpskih i švajcarskih suseda su države članice EU, u slučaju Švajcarske, samo Lihtenštajn nije. Dakle, ljudski kontakti Srbije i Švajcarske sa EU su bliski, baš zbog velikog broja Srba i Švajcaraca koji žive u EU. Velika razlika između naših država je to što je Srbija kandidat za članicu Evropske unije, što Švajcarska nije. Odnosi između Srbije i EU su zbog toga i jedinstveni, jer Srbija ima zadatak i plan da u budućnosti bude članica EU.

    Veze između Švajcarske I Srbije su uvek bile jake. Oko 200.000 ljudi srpskog porekla žive u Švajcarskoj, a tradicija odlazaka Srba u Švajcarskzu radi obrazovanja, posla ili u druge svrhe je drevna. Dozvolite mi da vas podsetim, da je prva žena Alberta Ajnštajna, Mileva Marić, poreklom iz Novog Sada, jedna od prvih žena koje su studirale matematiku na poznatom Švajcarskom tehničkom univerzitetu u Cirihu. U protekle dve godine, posle uzastopnih predsedavanja OEBSom i kreiranja Švajcarsko srpske trgovačke komore naši odnosi su dobili svežu pozitivnu dinamiku.

    Tom prilikom ste i istakli da su Srbiji neophodne strukturne reforme. Da li su u Srbiji preduzete ili se preduzimaju neophodne strukturne reforme?

    Plan koji je predstavio predsednik vlade je dobar plan. Ovaj plan se pozabavio problematikom zakona o radu, propisima u oblasti izgradnje i smanjenjem uloge države u ekonomiji. Ovo su sve dobre namere, a sada moraju da se preduzmu konkretne mere radi njihove implementacije.

    Švajcarska je od 1999. do 2013. izdvojila 32 miliona evra za podršku energetskom sektoru Srbije. Plan je bio da se godišnje izdvaja po 15 miliona franaka za ulaganja u energetiku, dobro upravljanje i ekonomski razvoj Srbije. Da li je to i ostvareno?

    Svakako. Nova strategija saradnje, koja je bila predstavljena u februaru ove godine, predviđa ulaganje u Srbiju u naredne četiri godine, u vrednosti od 75 miliona švajcarskih franaka. Prioriteti ove investicije su poboljšanje kompetitivnosti srpske ekonomije, razvijanje efikasne vlasti i povećanje energetske efikasnosti i korišćena obnovljive energije. Jedan poseban cilj, za koji lično mislim da je od ključne važnosti, je poboljšanje zapošljavanja kod omladine i time smanjenje stope nezaposlenosti kod mladih. Posle katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju ovog proleća, Švajcarska je pokazala spremnost da neke od pomenutih resursa preusmeri ka naporima za oporavak i rekonstrukciju pogođenih oblasti. 

    Nedavno je kompanija Nestle je investirala skoro 1,2 miliona evra u Srbiju. Kako ocenjujete uslove za investiranje u Srbiji?

    Švajcarske kompanije se ne plaše da investiraju u Srbiji i ne zaziru od toga. Tokom prošlih godina naše kompanije su nepokolebljivo bile među najvećim investitorima u Srbiji, što dokazuje da je Švajcarska pouzdan dugogodišnji partner Srbije. Nepostoji nedoumica da će reforme, o kojima sam govorio, u velikoj meri doprineti poboljšanju investicione klime i pravne sigurnosti u Srbiji, što će takođe, imati pozitivan efekat na potencijalne švajcarske i druge strane investitore.

    Želim samo da naglasim da bi bilo pogrešno očekivati da strane investicije samostalno reše sve ekonomske probleme u Srbiji. Ono što bi takođe, trebalo da se dogodi to je da se investiciona klima popravi i za domaće investitore.

    Tokom 2014. i 2015, Švajcarska i Srbija će jedna za drugom predsedavati Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju – OEBS. Prvi put u istoriji ove organizacije dve zemlje su pripremile zajednički dvogodišnji plan rada. Da li možete da nam predstavite kakv je plan u pitanju?

    Zajednički plan rada je javni dokument, koji predviđa niz mera kojima bi se unapredile aktivnosti OEBS-a, u svim sferama njegovog delovanja, prevashodno, u političko-vojnim, ekonomskim sferama i pitanjima životne sredine, poput smanjenja rizika od prirodnih katastrofa. Ovaj dokument će se takoše, baviti i pitanjima civilnog društva i omladine. Baš skoro, početkom jula, je održana konferencija u Beogradu, koja je okupila mlade predstavnike skoro svih zemalja članica OEBS-a. Mladi predstavnici su napisali nacrt plana akcije, koji se bavi pitanjima od važnosti za nove generacije. Posebna pažnja se poklanja problemu nezaposlenosti kod omladine. Kao što znate, ovo nije samo problem koji pogađa Srbiju, već je prisutan i u svim zemljama članicama OEBS-a, od Vankuvera do Vladivostoka! 

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE