Raritet u Srbiji: Žena sa stalnim zaposlenjem
Poslodavci u Srbiji, čak i kada zapošljavaju za stalno, po pravilu prednost daju muškarcima, a prema podacima Svetske banke, u Srbiji više od 70 odsto zaposlenih žena nema ugovor o stalnom zaposlenju.
U Udruženju poslovnih žena Srbije potvrđuju ovaj podatak i naglašavaju da su, iako se u javnosti stalno govori o borbi protiv bele kuge, retki poslodavci koji su spremni da zaposle mladu ženu na neodređeno vreme, iz straha da će ona odmah otići na trudničko bolovanje.
Žene u Srbiji su najugroženije na radnom mestu u periodu stvaranja porodice, kaže Ljiljana Karaklajić, članica Udruženja poslovnih žena i vlasnica preduzeća D ekspres. Kada se rode deca dolazi i do čestih bolovanja, što takođe može predstavljati problem za poslodavce.
Na tržištu rada u Srbiji diskriminisano je više od 60 odsto žena, od čega se tek svaka deseta obratila za pomoć nekoj organizaciji, instituciji ili pojedincima, pokazuju istraživanja Viktimološkog društva Srbije.
Među najčešćim oblicima diskriminacije su raspitivanje o bračnom statusu i planovima za materinstvo, nametanje takozvanih "ženskih" poslova i komentarisanje izgleda. Diskriminaciju najviše trpe žene u privatnom sektoru, radnice „na crno“ i one koje nemaju stalni ugovor.
Pitanje rodne ravnopravnosti je posebno pitanje u Srbiji, tržište rada je sve surovije i manje, skoro da ga nema, poslodavci koriste situaciju, a najviše brine diskriminacija polova i divljački odnosi u svetu rada i kapitala, kaže Ivica Cvetanović iz Konfederacije slobodnih sindikata.
Ugovori na određeno
Sa druge strane, Karaklajić smatra da su u dosadašnjem sistemu radnici koristili sve načine da što manje rade, te da one delove Zakona o radu koji idu njima u korist, na neki način, zloupotrebe.
Prema slovu još važećeg Zakona o radu, ugovor na određeno vreme moguće je zaključiti za sezonske poslove, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme, s tim što ne može trajati duže od 12 meseci, a prema novom nacrtu, maksimalno trajanje ovakvih ugovora je dve godine.
Nije problem u zakonskim odredbama i njihovim promenama, već u tome što ih naši poslodavci ne poštuju, kaže predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić. Naš zakon je i do sada na pravi način regulisao ovu oblast, ali da je važio, ne bi sada imali toliko radnika na određeno.
Za Ljiljanu Karaklajić produžetak ugovora na dve godine rada na određeno vreme će olakšati poslodavcima, jer je to dovoljan period da se sagleda da li će radnik biti primljen za stalno.
Do sada su poslodavci većinom „držali“ radnike više od jedne godine, tako što su preimenovali radno mesto i neće me iznenaditi da pojedini istu metodu koriste i sada. Nadam se da će oni koji kontrolišu primenu zakona biti svesni ovog problema, objašnjava Karaklajić.
Javni sektor
Produžetak ugovora o radu na određeno u nedogled, česta je pojava i u javnom sektoru. Tako, primera radi, samo u zdravstvu postoji nemali broj medicinskog osoblja koje godinama rade tako što im se ugovori produžavaju po isteku prethodnih.
Dodatni problem su nove mere o zapošljavanju u javnom sektoru, koje će dodatno otežati prijem u stalni radni odnos.
