Piće skuplje i zbog skupe stolice
Proleće u Beogradu ne može da se zamisli bez punih bašta ispred kafića i restorana, ali za ovaj "prošireni" vid usluge, potrebno izdvojiti i do 700 evra mesečno.
Iako su mnogi ugostitelji do pre mesec dana, zbog birokratske greške, strepeli za svoje poslovanje, krajem februara Privremeni organ regulisao je propise, odnosno Odluku o postavljanju bašte ugostiteljskih objekta na teritoriji grada Beograda.
Prema evidenciji Sekretarijata za inspekcijske poslove, u 17 gradskih opština, tokom 2013. postavljeno je 650 bašti, a sličan broj treba očekivati i ove godine.
Komunalne takse nisu se menjale od 2012. Grad je podeljen na deset zona, najskuplja je ona "ekstra", a najjeftinija je zona specifičnih namena.
U samom srcu grada, na Starom gradu, ugostitelji za kvadratni metar betona dnevno plaćaju 52,70 dinara, dok je za lokale u prigradskim opštinama cena tek 7,30 dinara.
Ko ima baštu od 50 kvadrata u centru prestonice, mora dnevno da plati 2.635 dinara, odnosno 79.050 dinara mesečno. Po ovoj računici, taksa za jednu stolicu u bašti iznosi 1.581 dinar.
Međutim, nema previše lokala u toj "crvenoj" zoni. Oni na obodu prestonice, koji su u osmoj zoni, sa baštom od 50 kvadrata, izdvojiće 365 dinara dnevno, odnosno 10.950 dinara mesečno. Kvadratni metar bašte mesečno je 219 dinara.
Grad nudi kafedžijama izvesne olakšice, zavisno od doba godine. Tako za baštu otvorenog tipa, od 1. oktobra do 31. marta, ugostitelji plaćaju 20 odsto propisane takse, a za zatvorenu baštu, plaćaju 30 odsto od cene. Hoteli za zatvorene bašte, tokom zime plaćaju 70 odsto od utvrđene takse.
Foto: Beta
