Šta Srbiju koči da više izvozi?
Poljoprovredna i prehrambena industrija jesu potencijali Srbije, ali je vrlo često to teško iskoristiti. Agrar je prošle godine ostvario rast od 22 odsto, međutim, mnogim tržištima ne možemo da odgovorimo, zbog daljine, ali i nemogućnosti da proizvedemo dovoljne količine.
Najviše robe razmenjujemo sa EUvropskom unijom i zemljama sa kojima imamo sporazume o slobodnoj trgovini. Ipak, ne koristimo sve mogućnosti. A do nekih tržišta i ne stižemo. Kilometri poskupljuju izvoz, ali ga ne onemogućavaju.
Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i admnistraciju Mihajlo Crnobrnja kaže da je Srbija isto toliko daleka Kini, kao što je ona nama, pa Kina uspeva da izveze luk. To govori da oni umeju da proizvode jeftino, a mi treba da se koncentrišemo na to da proizvodimo jeftinije, kaže Crnobrnja.
Četvrtina svega što izvezemo su voće i povrće. To je najpre sveža jabuka, smrznuta malina i suva šljiva. Njihov put najčešće ne ide dalje od Rusije, Nemačke ili Austrije. Poljoprivredni proizvođač Aleksandar Janković je povrće izvozio u Nemačku. Zaustavila ga je količina.
Naša produkcija je do 15 tona dnevno i dalje od toga nemamo. To nije ni jedan kamion dnevno. Neko bi morao da čeka da se kamion napuni dva do tri dana, kaže Janković.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama s kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Više od polovine izvoza završi u EU. Suficit u razmeni postižemo sa zemljama CEFTA. Otvara se arapsko tržište kojem, međutim, Srbija ne može da odgovori.
Pre neki dan je bila delegacija iz Iraka, koja je imala potrebu za 35.000 jagnjadi, mi to imamo u Srbiji ali na mnogo mesta, tako da nam treba distributivni centar, kaže Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.
Pored količine, recimo, japansko tržište od 115 miliona ljudi ima dodatne zahteve. Ipak, nekima ni Istok nije toliko dalek. Vaso Lekić iz Foodlanda kaže da oni zahtevaju pre svega izuzetan kvalitet. Morali smo da naše proizvode da adaptitamo njihovom ukusu, jer nemaju slične navike u ishrani kao mi. Iznad svega traže kvalitet i dizajn, ističe Lekić.
Rešenje je i u izvozu viših faza prerade, znači da se umesto šljive izvoze pekmez ili rakija, a umesto kukuruza, makar stočna hrana. Šansu treba tražiti i u organskoj proizvodnji.
