Kupovna nemoć Srbije

Kupovna moć u januaru je bila osetno manja, zahvaljujući, pre svega, smanjenju prosečne zarade, pokazuje analiza Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine.

Za pokriće prosečne korpe bilo je potrebno 1,73 prosečne zarade koja je iznosila 37.966 dinara, a za pokriće minimalne, bilo je dovoljno 0,90 prosečne zarade. U decembru je za prosečnu korpu bilo potrebno 1,28 zarada, a za pokriće minimalne 0,67 prosečne zarade.

Posmatrano po gradovima, kupovnu moć iznad proseka Republike imali su Beograd, Pančevo, Užice, Šabac, Kragujevac i Smederevo.

U gradovima koji se statistički prate, prosečna neto zarada je pokrila minimalnu korpu, osim u Novom Sadu, Nišu, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu i Valjevu, ali nije bila dovoljna za pokriće prosečne korpe.

Prosečna potrošačka korpa za januar iznosila je 65.718 dinara i veća je 1,07 odsto ili 693 dinara, u odnosu na decembar. Minimalna korpa za iznosila je 34.178 dinara i veća je 0,76 odsto ili 258 dinara, u odnosu na onu iz prethodnog meseca.

Prosečna neto zarada, isplaćena u januaru, nominalno je bila manja 3,1 odsto, a realno za šest odsto. U odnosu na januar 2013. godine, prosečna potrošačka korpa veća je 1,96 odsto, a minimalna 0,86 odsto.

Potrošačke cene u januaru bile su više 1,4 odsto od decembarskih. Rast cena beleže alkoholna pića i duvan 5,9 odsto, hrana i bezalkoholna pića 2,3, zdravstvo 1,2, transport jedan odsto, stan, voda, električna energija, gas i druga goriva 0,8 i restorani i hoteli 0,3 odsto.

Pad cena zabeležen je u grupama rekreacija i kultura 1,1 odsto, komunikacije i nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana po 0,4 odsto, dok se cene ostalih proizvoda i usluga nisu bitnije menjale.