Bajatović: Za ozbiljne reforme potrebno je tri do sedam godina

„Srbija pre svega mora da uđe u reindustrijalizaciju. Reforme su neophodne ali za njih će biti neophodno tri do sedam godina. Reforme su proces koji ne može da se izvede za šest meseci jer će to biti operacija pacijenta koji će umreti“, istakao je Dušan Bajatović za BIZLife.

„Pitanjem reformi ozbiljno moramo da se pozabavimo. Reforme mogu biti dobre i loše, i u ovom momentu nemamo odgovor srpske političke elite šta su to reforme koje želimo da sporvedemo. Mi više imamo spisak želja koje su stranačka rukovodstva postavila pred nas, a stvarna reforma nije na meniju izborne ponude.“

Kako navodi Bajatović osnovni problem je i što niko do sada nije razradio projekat reindustrijalizacije Srbije, a ukoliko ne razvijemo industriju, podsticaji su diskutabilni i tu se zalaže za državni intervencionizam, istakao je Bajatović na BIZLife panel diskusiji Ekonomski pravac Srbije – IZBORI 2014.

Kao primer naveo je prerađivačku industriju, gde je neophodno pronaći način da umesto goveda, čiji godišnji izvoz pada zbog manje proizvodnje, izveze na primer šunku i mesni narezak.

„Ja se zalažem za državni intervencionizam, ali ne da država otvara radna mesta, nego da država interveniše. Kad je Barack Obami puk'o Lehman Brothers nije bio problem da se štampa 2.000 milijardi dolara da se interveniše u špekulativnu finansijsku strukturu. Nije bio problem Evropskoj centralnoj banci da štampa dva puta po 500 miliona evra da bi popravila  strukturu bankarskog sistema u Evropi,“ ističe Bajatović.

Razlog za državni intervencionizam Bajatović vidi u odgovornosti države. „Bolje je da smo se na vreme zadužili i uložili u proizvodnju nego što smo se sve vreme zaduživali za potrošnju. Sve vreme ovde je problem što niko ne govori o teoriji rasta. Samo se postavlja pitanje zapošljavanja ljudi – gde da ih zaposlimo ako nema industrije? Ekonomske migracije nisu ka Leskovcu nego ka Beogradu i Novom Sadu. Jel' mogu Beograd i Novi Sad da absorbuju sa sektorom usluga, pošto smo uništili fabrike u ovim gradovima, sve te migracije? Govorim o ekonomskim migracijama stanovništva. O tome niko ne vodi računa. Koliko će to da košta i koliko će nam biti bezbedna država u tim uslovima?“ upitao je Bajatović.

Poznato je da je Bajatović strastveni protivnik MMF, kako objašnjava zbog toga što nijedna od mera ove finansijske institucije ne zagovara teoriju rasta.

„Sve je svedeno na fiskalnu i monetranu politiku, kontrolu troškova, a na tome nema privrednog rasta. Šta je najveći problem Srbije – što smo predugo društvo koje mnogo više troši nego što proizvodi. Kad saberete javni dug i privatni dug mi smo verovatno prešli 80 odsto društvenog proizvoda. Problem je što je naš društveni proizvod jako nizak, jer ako uzmete parametre koliko smo dužni po glavi stanovnika, dolazimo do toga da nismo baš toliko prezaduženi. U drugim zemljama u regionu možda imaju i veće probleme. Naš problem je što je per capita mali. Ako vi danas imate B- po Fitchu, to znači da imamo smeće od bankarskog rejtinga, a to neće rešiti razgovor sa MMF. Niti će nama MMF dati toliko para, niti je MMF bilo kad i bilo gde šta industrijalizovao. Refinasirao možda, ali da vidimo pod kojim uslovima. S njima treba da razgovaramo, ali osmišljavanje ekonomije koja će ponuditi rast ne može biti zasnovan na merama MMF, i to je suština mog protivljenja“, objasnio je Bajatović i istakao da to ne znači da Srbija ne treba da razgovara sa MMF-om.

Bajatović je istakao da se ne zalaže za privatizaciju u javnim i javno-komunalnim preduzećima najmanje u naredne dve godine.

„Nekada su ta javna preduzeća kad su radila ekonomski kako treba čak osnivali i komunlane banke zajedno sa malom privredom pa iz tog generisanog viška vrednosti koji se stvarao u regionu ili lokalu smo upravo pomagali mala i srednja preduzeća. Taj model je privredno bio dobar i koristan i običaj je da se lokalni kapitali udruže da bi se lakše između sebe pomagali i finansirali. Mi ćemo ovako kako smo sada zamislili doći u situaciju kao i druge države da prodamo vodovode, kanalizacije prirodne monopole u smilsu transporta pa da ih danas ponovo kupujemo jer shvatamo da država ne može da nam funkcioniše drugačije. Kad se pravi model restrukturiranja javnog sektora, a slažem se da to mora da se uradi , terba uzeti u obzir činjenicu da još uvek 50 odsto društvenog proizvoda ležu u javnom sektoru. To nije tako jednostavno,“ kaže Bajatović.

"Nema čarobnog štapića, ima ekonomskih odgovora. Prostim promenama zakona ne možemo postiči rezultate. I za dobre zakone neophodno je vreme. Za efekte koje donosi dobar zakon opet treba godinu – dve dana. Nama je neophodan ozbiljan ciklus koji će podrazumevati dobre reforme i njihovu implementaciju", zaključio je Bajatović.

Foto: Medija centar Beograd