Ekonomski napredak uslov za razvoj tržišta osiguranja

Ekonomski napredak zemlje jedan je od najvažnijih uslova za razvoj tržišta osiguranja u Srbiji, a da ima potencijala u ovom sektoru, složili su se svi učesnici BIZLife okruglog stola ’Osiguranje u privredi’.

Prema mišljenju predstavnika vodećih osiguravajućih kuća u našoj zemlji potencijala za razvoj tržišta osiguranja ima, ali u uslovima ekonomske krize i nelikividnosti privrede, nije ga lako unaprediti.

„Između ekonomske situacije u zemlji i stanja u osiguranju postoji direktna veza. Imamo potencijal, godine ispred nas sigurno će doneti boljitak, a zakonski okvir trebalo bi da donese pravac kretanja na tom putu“, istakao je Dragan Filipović, zamenik generalnog direktora Delta Generali osiguranja.

Narodna banka Srbije radi na izradi nacrta novog Zakona o osiguranju, a javna rasprava će uslediti u narednom periodu rekao je Kristian Vukojičić, zamenik generalnog direktora u Sektoru za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja NBS i istakao da će rasprava trajati dovoljno dugo i da će biti prilike da se razmotre sve teme.

Na manjkavost određenih odredbi u nacrtu ukazala je i profesor Pravnog fakulteta Nataša Petrović Tomić, navodeći da je problem od naziva do sadržine. Kristian Vukojičić složio se da je problem u tome što se jednim zakonom rešavaju različita pitanja, ali posebni zakoni za zastupnike, posrednike, vršenje nadzora prevazilaze kapacitete našeg društva.

„Potpuno usaglašavanje sa tekovinama EU u oblasti osiguranja naše tržište ne bi moglo da podnese“, istakao je Vukojičić.

Pomoćnik ministra finansija Zlatko Milikić kazao je da bi nov zakon o osiguranju rešio probleme u tom sektoru, i doprineo da osiguravajuće kompanije budu aktivnije na finasijskom tržištu. On je naveo i da je najbolja svetska praksa pokazala da je potrebno razdvojiti životno od neživotnog osiguranja, ali da je većina osiguravajuchih kompanija u Srbiji protiv toga jer bi im to poskupelo rad i otežalo situaciju koja je ionako veoma teška.

U Srbiji posluje 28 osiguravajućih kuća, ali u poređenju sa zemljama u regionu, u našoj zemlji ostvaruje se najniža ukupna premija, predočila je Jelena kočović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Prema njenim rečima u 2012. godini ukupna premija osiguranja u našoj zemlji bila je 543 miliona evra dok je u Hrvatskoj iznosila 1,1 milijardu, a u Sloveniji 2,03 milijarde evra.

Kao rešenje određenih problema javilo se i pitanje uvođenja obaveznih osiguranja, sa malim premijama, ali za tak nešto ne postoji ni dovojno razvijena svest građana. Kako su istakli učesnici BIZLife okruglog stola to bi u određenim slučajevima rasteretilo i državu, pa u slučajevima poplava, zemljotresa, građani se ne bi obraćali državi za pomoć, koja u tom slučaju mora da izdvaja budežtska sredstva, već osiguravajućim kućama.

Učesnici su posebno istakli probleme u oblasti auto-odgovornosti gde takođe postoji neophodnost podizanja svesti građana koji ovu vrstu osiguranja posmatraju samo kao na ’papir’ koji je neophodan za registraciju automobila. Upravo takva situacija dovodi i do nelojalne konkurencije koja ne vodi ka boljitku osiguranika.

„Znamo kako tržište funkcioniše i niko sa takvim sistemom nije zadovoljan, ali promene zahtevaju saradnju svih institucija“, zaključio je Kristian Vukojičić.