Neki novi roditelji, neki novi klinci: Knjiga koja je šokirala

Pre tri godine knjiga NurtureShock uspela je da ‘probudi’ mnoge rodtelje. Autori Po Bronson i Ashley Merryman su vrlo otvoreno kritikovali savremeno i tradicionalno roditeljstvo i istakli greške, ali i nametnuli neka nova pravila. Javnost je još uvek zaintrigirana ovom, reklo bi se, kompilacijom mnogih istraživanja iz kojih se mogu izvući zaključci i poruke –  za koliko sat vremena manje sna smanjuje IQ deteta, a za koliko ga čini debljim, zašto je dobro svađati se pred decom i kako ih naučiti upornosti i iskrenosti?

Hvalite trud, a ne urođene talente

Autori NurtureShocka-a ne zagovaraju stroge metode vaspitanja dece, ali ne odobravaju ni savremene metode po kojima dete biva pohvaljeno za baš sve što uradi. Po njima, najzdravija je povremena pohvala, ali postavlja se pitanje – šta zaslužuje pohvalu? Pohvalite nešto što dete može lako da kontroliše – a to je trud i zalaganje. Na taj način ih učite upornosti i da uvek mogu biti bolji. A zašto samo trud, zašto ne i inteligencija deteta? Zato što je inteligencija nešto što dete ne može da kontroliše i ne uči ga da dobro reaguje na neuspeh. Dete koje tokom odrastanja dobija previše pohvala neće znati šta je upornost i istrajnost, već će odustajati od svojih zamisli čim pohvale prestanu.

Redovan san – viši IQ?

Posledica nedostatka sna je merljiva i više nego značajna – sat vremena manje sna smanjuje inteligenciju đaka šestaka do nivoa deteta četvrtog razreda. Ako potraju dovoljno dugo, problemi sa spavanjem mogu da prouzrokuju trajne promene u strukturi mozga deteta. Moguće je da su čak i mnogi problemi sa kojima se tinejdžeri susreću poput depresije, promene raspoloženja i gojaznosti (sat manje sna povećava opasnost od gojaznosti za čak 80%) u stvari simptomi hroničnog nespavanja. Prema studiji sa Univerziteta u Virdžiniji ostajanje dece vikendom do kasnih sati izaziva pad koeficijenta inteligencije za čak sedam poena.

Kako da vas dete ne laže?

Deca uglavnom lažu kako bi ugodili roditeljima. Misle da će priznanje da su baš onu razbili omiljenu vazu u kući učiniti mamu i tatu nesrećnima, a ne činjenica da im prećutkuju istinu. Ako im postavite izazov i obrnete njihovo razmišljanje, navešćete ih da govore istinu –  „Neću se naljutiti ako si ti razbio vazu i to priznaš, ali biću tužan ako saznam da si me slagao“ ili se poslužite brzim trikom – „ Imam jedno pitanje za tebe, ali pre toga mi obećaj da ćeš biti iskren?“, ovo obećanje deteta smanjuje mogućnost da će slagati za čak 25%.

Deci su potrebna pravila

Prema autorima knjige NurtureShock potpuni je mit da strogo vaspitanje od dece pravi buntovnike, a da stalna popustiljvost roditelja stvara bolju i poslušniju decu. Istina je opet negde u sredini. Deca koja često upadaju u nevolje i važe za problematičnu su uglavnom deca kojima se roditelji nisu previše bavili, oni ih vole bez obzira na to što rade, ali im nikakve granice i pravila ne nameću. Istaživanja su pokazala da roditelji koji su strožiji prema deci, imaju otvoreniji i topliji odnos, više razgovaraju sa njima i samim tim ih deca manju lažu.

Rasprave sa decom jačaju odnos?

Tinejdžeri svađe sa roditeljima vide pozitivnije od samih roditelja, jer za njih je rasprava sa odraslima prilika da iskreno kažu ono što misle i što im smeta. Jedna od studija na ovu temu pokazala je da više od ¾ devojčica osetila da im je posle svađe odnos sa majkama bio prisniji i čvršći.

Svađa roditelja pred decom može biti korisna

Svađa bračnih supružnika pred decom uopšte ne mora biti traumatična i pogrešna. Ukoliko dete prisustvuje razrešenju problema, to će za njega biti daleko korisnije od prostog slanja u drugu sobu. Šta nauka kaže na to? U jednoj studiji trećina dece loše je reagovala na video snimak svađe svojih roditelja –  vikali su, ljutili se, udarali u jastuk, međutim, kada im je pušten nastavak čak 96% dece se smirilo jer je videlo na koji način su njihovi roditelji rešili problem. Argumentovana rasprava roditelja ih uči kako da nalaze kompromis i rešavaju sukobe.

'Dnevnik zahvalnosti'

Ukoliko deca vode dnevnik u kome zapisuju sve ono na čemu su zahvalni biće srećniji, vedriji i zdraviji. Profesor Robert Emmons je na Univerzitetu u Kaliforniji tražio studentima da deset nedelja vode 'dnevnik zahvalnosti' i rezultati su bili iznenađujući. Naime, studenti koji su svake nedelje upisavali pet stvari koje su im se dogodile i na kojima su zahvalni bili su za 25% srećniji od onih koji nisu vodili dnevnik. I ne samo to – bili su optimističniji kada je budućnost u pitanju, fizički aktivniji i zdraviji.