GMO u Srbiji: Ima ga i biće

Srbija će, kao i sav razvijeni svet, pre ili kasnije krenuti sa proizvodnjom GMO, a sasvim sigurno u delu vezanom za životinjske vrste, ocenio je danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Vitomir Vidović.

On je ocenio, u pauzi naučnog skupa o GMO u Srpskoj akademiji nauka, da je to nezaustavljiv proces, koji ima human karakter. Prema njegovim rečima, u farmaceutskoj industriji se već koriste GMO pilići, za proizvodnju na stotine raznih lekova.

Vidović je naveo da su kod sisara izolovani mnogi geni, među kojima i gen otpornosti na vlagu, što je jako važno, jer je svaki čovek genetski alergičan na vlagu, kao i životinje.

"Tako vršimo genomsku selekciju životinja koje su rezistentne na vlagu. Očekujemo da se na taj način produži ljudski vek, čovek ima ćelije za 250 godina života, ali zbog surove interakcije sa spoljnom sredinom to ne iskoristi", kazao je on.

"GMO, koji mi koristimo služi pre svega za sekvenciranje genoma, da se prepozna kod deteta starog nedelju dana da li će nositi predispozicije za neku bolest, ili kod životinja. Tako proizvodimo proteine koji će usporiti deobu i umiranje telesnih ćelija kod ljudi", naveo je Vidović.

Pošto se laboratorijska DNK unese u biološku, donosi se odluka da li je ona štetna za organizam ili ne, kazao je i dodao da su već napravljene životinje koje svetle, što je zgodno tamo gde nema struje.

Vidović je rekao i da se na osnovu izolovanih gena pauka i koze prave biometali za proizvonjdu aviona i vasionskih brodova.

On je podsetio da Srbija ne može da izvozi meso, zbog obavezne vakcinacije protiv svinjske kuge, čime je izgubljeno oko 400.000 do 500.000 radnih mesta na selu, koja su opustela. "To meso niko neće, jer taj gen koji poseduje živi zečiji virus, koji se unosi kroz vakcinu, pokreće kod čoveka gen za rak".

Prema njegovim rečima, Srbija ima vrednost poljoprivredne proizvodnje do dve milijarde evra, a bilo bi normalno da ima 10.000 evra po hektaru, umesto sadašnjih oko hiljadu i nešto evra. "U svinjarstvu leže rezerve od tri milijarde evra, što naša vlada ne zna", tvrdi Vidović.

"Ako bi dostigli vrednost proizvodnje 10.000 evra po hektaru, Srbija bi imala prosečnu platu 1.300 evra i falilo bi nam 250.000 radnih mesta", zaključio je on.