Voda preti globalnoj ekonomiji
Samo ovogodišnje poplave u nekoliko evropskih zemalja izazvale su štete veće od tri milijarde evra, a OECD upozorava da će do 2050. godine 40 odsto sveta imati problema s vodom, bilo snabdevanjem za piće, poplavama ili sušama.
U izveštaju Evropske organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) "Sigurnost vode za bolji život", navodi se da je realno očekivati da će elementarne nepogode, zagađenja i pojačana potreba za vodom dovesti do negativnih implikacija s problemima s vodom i u Evropi.
Samo ovogodišnja situacija, kada su poplave Elbe, Dunava i Vltave u Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj prouzrokovale štetu veću od tri milijarde evra, pokazuje da voda može biti i velika pretnja ljudima.
OECD procenjuje da bi globalne poplave do 2050. godine mogle napraviti štetu od čak 35 milijardi evra. Svetsko stanovništvo će do sredine veka dostići devet milijardi ljudi, što će znatno povećati pritisak na sisteme za snabdevanje pitkom vodom.
Istodobno će minimalno 20 odsto svetskog stanovništva živeti u strahu od poplava. OECD predviđa da će doći i do značajnih promena u učestalosti ekstremnih vremenskih uslova na zemlji.
Zato mnoge evropske zemlje ulažu znatna sredstva u programe upravljanja vodama. EU je donela niz regulativa koje se odnose na upravljanje vodoprivredom i smanjenje zagađivanja, a prošle godine je objavljen i nacrt nove 12-godišnje Okvirne direktive o vodama.
Nacrt je objavljen samo dan nakon što je predstavljena analiza prema kojoj čak 48 odsto evropskih potoka i jezera neće uspeti da ispoštuju regulativu prema kojoj bi sve takve vode do 2015. trebale imati status "dobrog ekološkog stanja".
EU ulaže znatna sredstva i u izgradnju sistema vodosnabdevanja i kanalizacije u svetu. To uključuje i program vredan 212 miliona evra izgradnje takvih sistema u najugroženijim urbanim područjima afričkih, karipskih i pacifičkih država.
Od procena OECD mnogo je "mračniji" nalaz istraživanja univerziteta Cambridge i Erasmus, koje je pokazalo da je otapanje lednika na Arktiku zapravo "ekonomska tempirana bomba" koja će svet koštati najmanje 60 biliona dolara.
