Sanjamo li danas kao Martin Luther King pre 50 godina?
Amerika obeležava 50 godina od čuvenog govora ‘I have a dream’ koji je održao borac za ljudska prava Martin Luther King, a koji je oblikovao savremenu Ameriku.
Organizatori protesta povodom godišnjice se nadaju da će skup inspirisati ljude da se ponovo obrazuju o pitanjima borbe za ljudska prava. Na skupu će govoriti prvi tamnoputi predsednik SAD Barak Obama sa stepenica Linkolnovog spomenika, gde je i King stojao kada je održao čuveni govor.
Erik Holder, prvi crnac – ministar pravde SAD poručio je da ni on ne bi bio ministar, niti bi Obama bio predsednik, da nije bio njih.
"Oni su marširali uprkos animozitetu, opresiji i brutalnosti zato što su verovali u veličinu onoga što bi ova država mogla postati i očajavali zbog neispunjenih obećanja iz osnivačkih dokumenata", rekao je Holder.
On je rekao da duh 1963. sada zahteva ravnopravnost za homoseksualce, Latino-Amerikance, žene, ljude s posebnim potrebama i druge.
Na dan godišnjice Obami će se pridružiti bivši predsednici Bill Clinton i Jimmy Carter, a od crkava i drugih organizacija je zatraženo da zvona zvone tačno u 15 časova kada je govorio King, koji je ubijen 1968. godine.
Lutherov govor je proglašen za remekdelo retorike američke istorije u anketi sprovedenoj ’99 godine.
U vašingtonskom parku National mall 28. avgusta 1963. 250 hiljada ljudi se okupilo s idejom masovnog nenasilnog protesta koji je i doprineo da se sledeće godine usvoji Zakon o građanskim pravima kojim je van zakona ostalo više oblika rasne, etničke ili verske diskriminacije.
On je u govoru pozvao na završetak rasizma u Americi, tražio je nenasilnu promenu, pozvao na jednakost i jednaka prava za sve. U svom govoru pozivao se na američki ustav, Deklaraciju o nezavisnosti, Proglas o emncipaciji kojim je 100 godina ranije ukinuto ropstvo, na slavni govor Abrahama Lincolna kod Gettysburga, i na Bibliju.
King je imao nekoliko skica govora ali ni par sati pre govora nije znao šta će tačno reći.
New York Timesje napisao da će proći mnogo vremena pre nego što Vašington zaboravi vizionarski govor Martina L. Kinga.
Washington Post je tvrdio da se radi o govoru koji se uzdigao iznad veštine govorništva.
Los Angeles Times pisao je o nenadmašnoj elokvenciji vrhunskog naratora koji je postideo zagovornike segregacije.
‘Prokleto je dobar’ bio je komentar tadašnjeg predsednika Amerike Johna Kennedy-ja.
Godinu dana posle čuvenog govora, Martin L. King dobio je Nobelovu nagradu za mir.
Tako je ujedno sa 35 godina postao i najmlađi dobitnik Nobela za mir u istoriji. Novčane nagrade odrekao se u korist Pokreta za građanska prava.
Četiri godine kasnije u Memphisu ga je ubio rasista James Earl Ray. Iako je postignut ogroman napredak njegov san se još uvek nije obistinio.
Foto: Beta/AP
