Mikrokreditiranje – visoke kamate, na ivici zakona?

Nekolicina privatnih firmi pronašla je rupu u zakonu i način da veoma skupe zajmove plasiraju najsiromašnijim građanima, koji ne mogu da dobiju novac od banaka jer nisu kreditno sposobni. Zakonitost ovakve prakse je i formalno pod znakom pitanja, ali za sada, nadležni organi ne reaguju.

Trenutno, ovakvim kreditiranjem bave se bar tri privatne firme, Mikrofins, Mikro razvoj i Agroinvest fond, a postoji jasna procedura kojom se zaobilazi zakonsko ograničenje po kojem samo banke mogu da daju kredite.

Klijent traži novac od „preduzeća za mikrokreditiranje“, ono mu odobrava „kredit“ i upućuje ga da se obrati partnerskoj banci koja zatim formalno zaključuje ugovor o kreditu sa klijentom na bazi 100 odsto depozita, koji obezbeđuje sporno preduzeće.

Sa stanovišta banke, ovakav poslovni odnos nije ni sporan ni nelegalan, jer banka odobrava kredit na osnovu 100 odsto depozita, što znači da ulazi u posao bez ikakvog rizika.

Mikrokreditno preduzeće, ne samo što od "klijenata" naplaćuju kamate od čak 3,29 odsto mesečno, već je za kredit potrebno obezbediti žiranta, a za veće iznose i dva, koji moraju biti stalno zaposleni u janom sektoru.

Podnosioci zahteva mogu biti sva fizička lica bez obzira na kreditnu opterećenost, status lica zaposlen/nezaposlen i delatnosti u okviru koje posluju, navodi se u promotivnom letku Mikrofinsa.

U ovoj organizaciji tvrde da svojim klijentima, među kojima su dominantno pripadnici romske populacije, pomažu da izađu iz siromaštva, jer im omogućavaju da uzmu kredit koji im niko drugi ne bi dao.

NBS je upoznata sa činjenicom poslovanja Mikrofinsa i u skladu sa tim je ovlašćena da postupa isključivo u okviru svojih zakonom propisanih nadležnosti.

NBS je po pitanju poslovanja privrednih subjekata koji se bave mikrokreditiranjem obaveštavala i policiju i tužilaštvo, a u cilju ocene njihovog poslovanja, naročito po pitanju norme da se niko osim banke ne može baviti davanjem kredita.