6 strategija kako se dobro IZVINITI, iako to mnogi ne vole

Ponekad, čini nam se da nema ništa gore od toga što moramo zbog nečega da se izvinimo. Određene mentalne barijere nas sprečavaju da to učinimo, čak i kada znamo da smo pogrešili.

Psiholozi nude šest strategija koje će nam pomoći da prevaziđemo te prepreke i naučimo kako da se iskreno izvinimo.

Svima nam se dogodilo da zbog nečega moramo da se izvinimo. Bilo na igralištu ili na poslu, namerno ili ne, nekoga smo povredili. Ignorisali ili uvredili. Znemarili tuđa osećanja, neslano se šalili na tuđ račun ili zaboravili važan datum. Ponekad smo napravili i mnogo gore prestupe.

Na svaku osobu koja ume odmereno i ljupko da se izvini, izgleda da dolazi deset drugih koje bi radije provukli brusni papir između stisnutih zuba nego što bi priznali grešku.

Čak i kada promucamo izvinjenje, imamo naviku da svoju odgovornost zaštitimo lažnim žaljenjem. Prebacujemo krivicu („Žao mi je, ali ti si započeo“), uslovljavamo je („Izviniću se ako hoćeš“) ili predstavljamo to kao vrhunsku dvosmislenost („Žao mi je ako sam nešto rekao što te uvredilo”).

Devojka, žena, izvinjenje (Freepik)

Prema Karini Šuman, vanrednoj profesorki psihologije na Univerzitetu u Pitsburgu i direktorki Laboratorije za rešavanje konflikata, istinsko izvinjenje je „jedno od najmoćnijih oruđa“ koje imamo u upravljanju konfliktima i međuljudskim odnosima. Istraživanja pokazuju da izvinjenje povećava osećanja empatije, oproštanja i zahvalnosti. Ona mogu da umanje stres i smanje broj otkucaja srca. Izvinjenje takođe razvija dobre odnose i saradnju. Nije zanemarljiva nadoknada za žrtvovanje malo ponosa.

Zašto je onda tako teško izviniti se? Kao i mnoge druge dobre navike, i izvinjavanje mora da se bori sa našim mentalnim preprekama.

Izvini, ali nije mi žao

U radu iz 2018. prof. Šuman je pretražila istraživačku literaturu kako bi utvrdila koji uzroci sprečavaju ljude da se izvinu. Otkrila je da je glavni razlog ujedno i najočigledniji: Ljudi se neće izvinjavati ako smatraju da im to nije potrebno. Ako počinilac smatra da su njegovi postupci bili opravdani ili je situacija izmakla njegovoj kontroli, onda neće biti dovoljno kajanja koje će ga naterati da se izvini, čak i ako uvređeni vidi situaciju drugačije. Ova razlika u perspektivi dovodi do onoga što socijalni psiholog Roj Baumajster naziva „jaz veličine“. Ukoliko se taj jaz ne može premostiti, istinsko izvinjenje neće biti izrečeno.

Ali čak i kada ljudi znaju da su pogrešili i povredili nekoga, oni i dalje mogu da ćute suočeni sa svojim greškama. Šumanova je pronašla tri mentalne barijere koje objašnjavaju ovu tišinu (iako primećuje da ih može biti više).

Prvo, prestupnika možda nije briga za vezu sa dotičnom osobom, posebno ako ima malo empatije ili saosećanja za nju. Ova prepreka bi mogla da objasni grubo ponašanje koje se tako često ispoljava prema uslužnim radnicima. Pošto su ovi odnosi kratkotrajni i jednostrani, kupci sa pozicije moći često ne mare dovoljno za drugu osobu da bi se izvinili za nekorektno ponašanje koje ne bi ispoljili u nekoj drugoj situaciji. Ali čak i u intimnijim odnosima, ljudi koji su više fokusirani na sebe mogu da smatraju kako izvinjenje nije vredno truda.

Druga prepreka koju je profesorka uočila je pretnja našoj slici o sebi. Neki ljudi se plaše da će izvinjenje biti ponižavajuće i dokaz da nisu dobra, moralna osoba. Ljudi sa krutim načinom razmišljanja ili krhkom slikom o sebi obično su skloniji ovoj barijeri. I ovaj strah nije potpuno bezrazložan jer ima ljudi koji će izvinjenje iskoristi sa uživanjem boksera koji vidi svog protivnika na zemlji.

Ali istraživanje profesorke Šuman pokazuje da izvinjenja obično imaju suprotan efekat. Ona smanjuju osećaj krivice i srama, pomažu u promovisanju samoopraštanja i isceljuju odnose.

Izvini, izvinjavam se (Unsplash)

Konačno, ljudi ponekad jednostavno potcenjuju efikasnost svog izvinjenja. Oni se brinu da je uvreda prevelika ili da im uvređeni neće oprostiti. Iako je i ovo moguće, istraživanja ponovo ukazuju da u većini slučajeva važi upravo suprotno.

„Ljudi imaju tendenciju da precenjuju negativne posledice izvinjenja i potcenjuju koristi od izvinjenja. Ali kada se zaista izvinimo, osećamo se mnogo bolje, druga osoba se oseća bolje, i to zaista može imati pozitivan uticaj“, naglašava prof. Karina Šuman.

Šest strategija kako se dobro izviniti

Prepoznajući ove mentalne barijere, možda možemo sebi da olakšamo kako da ih preguramo i prihvatimo se teškog posla rešavanja sukoba koji štete našim odnosima. Nažalost, univerzalno pravilo ne postoji i izvinjenje će zavisiti od situacije, druge osobe, počinjenog prekršaja, koliko je težak bio, zajedničke istorije odnosa, kulturnih normi, itd. Ponekad može biti dovoljno jednostavno: „Žao mi je“. Drugi put će biti potrebno vreme i trud. U svakom slučaju, ne postoji formula ili šablon.

Pored toga, određene strategije će se pokazati korisnijim od drugih. U intervjuu za Big Think, Dan Šapiro, stručnjak za pregovore i rešavanje sukoba na Univerzitetu Harvard, ponudio je šest takvih strategija.

Izrazite iskreno kajanje

Za Šapira i Šumanovu ovo je najvažniji element svakog izvinjenja. Morate izraziti iskreno, iskreno žaljenje zbog uvrede i želju da se odnos popravi. „Pravo izvinjenje nije lažno. Ta osoba sa kojom ste u interakciji, ona će znati da li govorite istinu, da li je autentična, ili nije“, napominje Šapiro.

Ako smatrate da ne dugujete izvinjenje, a druga osoba ga očekuje, znači da postoji „jaz veličine“. Moraćete da povedete iskren razgovor kako biste zatvorili taj jaz i odredili najbolji put za prevazilaženje problema.

Priznajte posledice svog ponašanja

Ljudi žele da se osećaju shvaćeno, možda posebno kada su povređeni. Priznajući te emocije kao stvarne i ulogu koju ste igrali u njihovom stvaranju, izražavate empatiju prema njima i pokazujete koliko vam je osoba važna.

Prihvatite odgovornost

Svi smo čuli da političari daju lažna izvinjenja kojima izbegavaju preuzimanje odgovornost. Ako kažete da vam je žao za ono kroz šta povređena osoba prolazi, ali da smatrate da niste odgovorni za to, znajte da to niko ne voli i da to u stvari i nije izvinjenje.

Odgovornost (Unsplash)

Obećajte da nećete ponoviti prekršaj

Međutim to nije isto što i reći da nikada nećete ponovo uvrediti. Očigledno, to je nemoguće. Umesto toga, posvetite se ublažavanju ponašanja koje druga osoba smatra uznemirujućim. Ako se brzo ljutite, obećajte da ćete raditi na samokontroli. Ako ste omalovažili tuđe mišljenje o važnoj stvari, razgovarajte o tome kako da pokažete više poštovanja sledeći put.

Ponudite reparaciju

Popravka bilo koje veze zavisiće od njene prirode. U braku, reparacije mogu biti pranje sudova nedelju dana da biste nadoknadili ignorisanje kućnih poslova. U prijateljstvu to može značiti kupovinu kafe da biste mogli da razgovarate o uvredi. U formalnijim ili poslovnim situacijama, to može značiti javno izvinjenje ili čak određene zakonske izmene.

Prestani da govoriš

Šapiro je to najbolje rekao: „Kad se izviniš, umukni. Mislim, previše ljudi nakon što se izvini kaže: ‘Tako mi je žao, dušo, ali… bilo je saobraćaja i ovo i ono’. Pogodi šta? Vaše izvinjenje se sada pretvorilo u odbranu, a ne u oblik pomirenja, prenosi RTS.

Ali čak i ako dobijete izvinjenje, nemojte misliti da je sukob automatski završen. Ponekad je to samo početak pomirenja. Drugoj osobi će možda trebati vreme da oprosti, ili do oproštaja uopšte neće doći. To je u redu, jer pravo izvinjenje ne dolazi sa očekivanjem oproštaja. To nije ispovest kojom perete svoju savest.

Pravo izvinjenje je poklon drugoj osobi koji kaže da vam je žao što ste je povredili, da vam je veza važna i da ćete u budućnosti biti bolji.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik/Unsplash