Evropa će još dugo zavisiti od ruskog gasa

Pad profita od oko 9,5 odsto, koliko je prema pisanju Financial Times-a, ruski gigant Gazprom zabeležio prvi put u poslednjoj deceniji, a zbog čega se već tvrdi da Gazprom ‘gubi snagu’ i da je posle godina velikog uspona postao ‘stagnirajuća kompanija’, poželeo bi svaki uspešan menadžer i firma u Evropi, s obzirom na ekonomske okolnosti u kojima posluju od 2008. godine.

Interesantno je da je briga u Srbiji zbog ‘gubljenja snage’ ruskog giganta (zato što vodi NIS), veća nego kada je trebalo brinuti brigu šta će biti s zaposlenima u Smederevskoj železari, pošto je američki U.S. Steel ugasio visoke peći i stavio ključ u bravu.

U prilog tome da nije samo Gazpromu teško, već da se kriza oseća svuda i potvrda da je upravo ovih dana ‘sahranjen’ američki projekat Nabuko, koji je trebalo da bude konkurencija Južnom toku. Predsednik Azerbejdžana Iljham Alijev više puta je otvoreno govorio da je projekat Nabuko pravljen ‘na veresiju’, jer niko nije bio spreman da unapred uloži novac da se obezbede dovoljne količine gasa za Zapadnu Evropu.

Ekspert Aždar Kurtov kaže da je Nabuko već na staru bio osuđen na propast, jer autori tog projekta nisu bili spremni da ulažu novac u nalazišta gasa u Kaspijskom moru.

‘Sahranom’ projekta Nabuko, nametnulo se pitanje hoće li se ruskom Južnom toku pridružiti Rumunija i druge zemlje koje su na nagovor zapada ignorisale predloge Gazproma. Rumunija je rekla da nema vremena da čeka da Evropa izgradi nove gasovode i da se oslanja na dobijanje gasa iz uljnih škriljaca.
Rumunija za sada za svoje potrebe uvozi od 22 do 42 odsto ruskog gasa, a hteli ili ne, moraće da i dalje kupuju velike količine gasa od Gasproma.

Bili protivnici ili zagovornici gradnje Južnog toka jedno je izvesno, a to je da će Evropa još dugo zavisti upravo od uvoza ruskog gasa, a da Rusija može staviti prst na čelo i razmišljati ozbiljno o tome da li je ‘preterala’ s visokom cenom gasa i plaćanjem penala puno za prazno tek onda kada cena struje bude toliko niska da će industrija odustajati od trošenja plavog goriva i preći na kilovate, što je malo verovatno, mada je Srbija primer toga.

Sve, međutim, dok se budu gasile elektrane na ugalj što je sve češće, Gazprom ne mora mnogo da brine, što znači bar najamnje narednu deceniju kada se čekuje porast potrošnje gasa za 110 milijardi kubika što je blizu današnjim godišnjim isporukama gasa iz Rusije evropskom tržištu.

Osim toga Gazprom u Rusiji puni budžet s 20 odsto budžeta, a NIS je samo lane u budžet Srbije prihodovao blizu 100 milijardi dinara.