Država poslodavcima uštedela 70 dinara po radnom mestu

Kada se poslodavac, posle najnovije izmene poreskih zakona, presabere koliko treba da plati državi i zaposlenom videće da mu je država u delu koji njoj duguje omogućila uštedu od 70 dinara po radnom mestu. U proseku. Oni koji isplaćuju minimalce videće i veću vajdu. Jer u slučaju najnižih zarada uštedeće 200 dinara zato što je povećan neoporezivi deo zarade.

Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca, ne spori da su ove uštede male, ali da se ne sme zaboraviti da je ovo prvo rasterećenje privrede od 2003. godine.

– Za privredu bi bila poželjna veća poreska reforma zarada, ali očigledno je da državi nedostaju pare za punjenje budžeta. Ovim setom poreskih zakona ostvaruju se uštede od 12,6 miliona evra na nivou cele privrede, što po našim računicama odgovara otvaranju 12.000 novih radnih mesta – objašnjava Rajić.

On podseća da kada neko ko je imao posao ne radi nekoliko godina, državu za to vreme košta 10.000 evra. Za naknadu za nezaposlenost u trajanju od tri do 24 meseca, kasnije zdravstveno osiguranje za nezaposlene i sve ostalo na šta imaju pravo nezaposleni.

– Dobro je što je granica za paušalno oporezivanje povećana sa tri na šest miliona dinara, jer su time male firme, koje su najbrojnije, rasterećene. One godišnje mogu da uštede do 200.000 dinara prvenstveno na knjigovodstvenim uslugama i papirologiji – kaže Rajić.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da postojeća poreska reforma ne rasterećuje poslodavce u dovoljnoj meri kako bi oni bili zainteresovani da zapošljavaju nove radnike.

– Neto efekat uštede za privredu upravo usvojenih poreskih zakona je samo 1,7 milijardi dinara, što tvorci ovih poreskih izmena predstavljaju kao značajno iako je zapravo zanemarljivo smanjenje opterećenja. Kod najnižih zarada, kod kojih je smanjenje neoporezivog dela najveće, postiže se ušteda od svega 200 dinara. Kod većih zarada efekat ovih poreskih mera je još manji, jer je i učešće neoporezivog dela u zaradi manje. Sve ovo neće uticati na povećanje tražnje za radnom snagom – objašnjava Arsić.

Da bi poslodavci bili motivisani za tako nešto potrebno je, po ovom stručnjaku, da se nivo opterećenja smanji s 65 na, na primer, 50 odsto zarade. Tako nešto je moguće u paketu s podizanjem poreza na dodatu vrednost koji bi državnoj kasi nadoknadio ono što gubi na zaradama.

– Država isto dobija, ali nije svejedno od koga se ubiraju prihodi za budžet – da li od poreza na zarade ili od PDV-a – kaže Arsić.

Izmenjeni poreski propisi doprineće da se povećaju prihodi penzionog sistema, jer se povećava stopa obaveznog PIO sa 22 na 24 odsto, ali će biti smanjeni prihodi lokalnih zajednica.

– Najnovijim izmenama se pravi preraspodela između različitih nivoa države i njima se otklanjaju loš efekti fiskalne decentralizacije. Posmatrane samo kao celina, lokalne zajednice neće biti oštećene, ali pojedinačno hoće jer im se oduzima veći deo onoga što su dobili. Najveći gubitak prihoda imaće Beograd, jer se prilikom decentralizacije odrekao dela dodatnih prihoda. Sada mu se oduzima isti procenat kao i ostalima. Dodatni problem za sve lokalne zajednice jeste to što se njihovi prihodi menjaju nenajavljeno, usred budžetske godine, zbog čega će verovatno doći do povećanja deficita na lokalnom nivou – ukazuje Arsić.