EU ne želi MMF?
Dogovaranje finansijske pomoći za Kipar bilo je tako haotičan proces, da najviši evropski zvaničnici smatraju da je vreme da se razmisli o promenama.
"Vreme je da se razmisli o načinima na koje se region bori sa krizama i o tome ko sve učestvuje u donošenju važnih odluka".
Zvaničnici navode da Međunarodni monetarni fond (MMF), koji je doprinosio paketima pomoći kako stručnom podrškom tako i novčano, možda više nije neophodan kao ključni partner, prenosi agencija AP. Takođe, evrozona bi mogla brže da donosi odluke i reaguje kada ne bi postojalo pravilo o jednoglasnom odlučivanju 17 zemalja članica, navode zvaničnici.
Brojni analitičari i lideri zemalja van Evrope su sličnu zabrinutost izražavali i ranije, međutim sada i dvojica visokih zvaničnika EU smatraju da nešto treba učiniti. Evropski komesar za ekonomiju i finansije Oli Ren i član upravnog odbora Evropske centralne banke (ECB) Jerg Asumsen naveli su nedavno da popuštanje finansijske krize pruža priliku da se popravi ono što je "slomljeno".
"Ako MMF može da donosi odluke većinom od 85 odsto, a ne jednoglasno, zašto i evrozona to ne čini? To bi proces odlučivanja učinilo mnogo efikasnijim", ocenio je Ren.
Asmusen se zapitao da li je učešće MMF-a u takozvanoj "trojci", koju još čine ECB i Evropska komisija, još uvek neophodno. "Vreme je da Evropa rešava svoje probleme bez pomoći spolja", rekao je on.
Analitičar Komercbanke Kristof Vajl smatra da evropski lideri konačno postaju svesni situacije na finansijskim tržištima. Vajl je poručio da trenutna struktura odlučivanja nije funkcionalna, da je formirana brzopleto zbog krize i da treba da bude izmenjena.
Evrozona je prošla kroz veliki test tokom trogodišnje krize i morala je da obezbedi pomoć za pet članica, Grčku, Portugaliju, Irsku, Španiju i Kipar. Proces nadzora programa pomoći za date zemlje od strane "trojke" na snazi je od 2010. i prvog paketa pomoći za Grčku. Neke zemlje evrozone insistiraju da MMF učestvuje u programima zbog stručnosti u rešavanjima kriza širom sveta, iako mnogi u samom MMF-u veruju da je Evropa dovoljno ekonomski snažna da sama rešava svoje probleme.
Asmusen predlaže da, umesto MMF-a, evrozona upotrebi Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), međutim, taj fond trenutno nije u okviru sistema evropskih institucija, pa bi sadašnja "trojka" mogla da bude rasformirana tek kada ESM u potpunosti preraste u instituciju EU.
Pored uloge MMF-a u programima spasa, pod mikroskopom se našla i evrogrupa, koja okuplja ministre finansija evrozone i koja je prvobitno osmišljena kao forum za razmenu mišljenja o ekonomskim i finansijskim pitanjima, ali je tokom krize prerasla u organ koji donosi važne odluke, takođe jednoglasno, što nije uvek jednostavno.
Evrogrupa i Kipar su u martu, nakon maratonskih pregovora, dogovorili paket pomoći koji je šokirao Kiprane i tržišta. Kiparske banke zamrzle su depozite građana, uz plan da oni budu oporezovani da bi se obezbedila sredstva neophodna za spas, što je potez koji je krši pravila o garancijama na depozite manje od 100.000 evra u EU. Plan je odbačen nakon 48 sati. Nedelju dana kasnije, u Briselu je skovan novi plan koji je zaštitio male deponente, ali je podrazumevao ozbiljnu restrukturu bankarskog sektora i velike gubitke za građane sa depozitima većim od 100.000 evra.
Još jedan primer komplikovanog procesa odlučivanja evrogrupe je dogovaranje ključnih detalja bankarske unije, složenog projekta koji bi trebalo da stabilizuje finansijski sektor EU i ublaži krizu.
Međutim, reforma sistema odlučivanja nije jednostavna. Većinsko odlučivanje moglo bi da dovede do toga da se veći broj malih zemalja udruži i "preskoči" manji broj većih zemalja pri donošenju odluke. Sa druge strane, princip zasnovan na ekonomskoj snazi zemalja značio bi da Nemačkoj i Francuskoj pripada gotovo 50 odsto glasačkih prava.
