Rusi i Ameri bi da buše Jadran
Za prve naftne bušotine u Hrvatskoj zainteresovane vodeće svetske kompanije, ruske i američke na prvom mestu, dok skeptici smatraju da će investitori zagaditi Jadransko more.
Rusi i Amerikanci samo čekaju da Hrvatska donese novi zakon koji će da omogući vađenje nafte i gasa iz Jadrana, a prve bušotine mogle bi biti postavljene već sledeće godine. Zakon je krenuo u proceduru i veoma brzo bi mogao da bude usvojen, a za naftna polja u Jadranu zainteresovane su mnoge vodeće svetske naftne kompanije.
Interes je već pokazala američka kompanija "Exxon", koja bi investirala u terminal za gas na Krku. I Rusi žele da istražuju Jadran, a sve je više interesovanja i iz italijanskih, francuskih i engleskih kompanija. Problem kao i uvek su skeptici, kojih nije malo i oni smatraju da će inostrani investitori u završnici uništiti Jadran, a da će ekološki problemi biti veći od koristi.
"Ina" je vlasnik je svih 15 bušotina na hrvatskoj obali, a veliki deo potrebe za gasom i naftom Hrvatska obezbeđuje baš na Jadranu. Iako je do sada na Jadranu važilo pravilo da se, od deset bušotina, tek na jednoj pronađe nafta, taj biznis se pokazao kao isplativ.
Sve dosadašnje studije su pokazale da je hrvatska strana Jadrana bogata gasom. Procenjuje se da je na Jadranu zaliha od oko 700 miliona tona nafte kaže poznati hrvatski stručnjak za eksploataciju nafte Mirko Zorić istučući da ćese eksploatacija nuditi na javnim konkursima, sa čvrstim pravilima koja će uključivati i brigu za okolinu.
Ipak, postoji i strah da će ruske i američke kompanije "izbušiti" sve što se može, a krajnji efekt neće za državu biti povoljan.
Hrvatska nema novaca za velika istraživanja i stranci su jedini koji to mogu, smatra Jasminko Umičević, konsultant koji dobro poznaje prilike u "Ini". Cena platforme, sa logistikom košta i do 250 miliona dolara, što je mnogo para i za velike kompanije, pa se najčešće udružuju i stvaraju konzorcijume.
Procene su da će od bušotina na Jadranu država zaraditi 500 miliona dolara, a u budućnosti bi mogao doneti i desetine milijardi dolara. Optimističke prognoze govore da bi ovaj posao Hrvatskoj doneo povećanje BDP za čak tri odsto.
Nezvanično, hrvatski mediji pišu da u Ministarstvu privrede u Zagrebu planiraju Crnoj Gori predložiti raspisivanje zajedničkog konkursa za istraživanje i eksploataciju.
