Manjak od MILION radnika u Rusiji: Zapošljavaju tinejdžere i starce
Tinejdžeri, starije osobe, pa čak i zatvorenici popunjavaju drastične rupe na ruskom tržištu rada, koje su stvorile osobe regrutovane u vojsku ili su pobegle iz zemlje.
Rat u Ukrajini doveo je do manjka oko milion ljudi na ruskom tržištu rada, prema demografu Alexeiju Rakshi.
To uključuje između 300.000 do 500.000 koji su regrutovani u vojsku u prošlogodišnjoj mobilizaciji i još najmanje pola miliona onih koji su napustili zemlju nakon početka rata u Ukrajini.
U Rusku Federaciju takođe stiže sve manje stranih radnika, a mnogi koji su već u zemlji navodno razmišljaju o povratku u domovinu, piše The Moscow Times.
Raksha, koji koordinira aktiviste uključene u sindikalno organizovanje, rekao je da se mnogi mladići koji još nisu mobilisani takođe boje da će ih kompanije predati Ministarstvu odbrane. Zbog toga bi radije radili u sivoj ekonomiji ili bili samozaposleni nego tražili legalan posao.
Njihovi strahovi su razumljivi. Mnogi ruski poslodavci direktno su uključeni u mobilizaciju i regrutaciju za služenje vojnog roka.
Od prošle godine Ministarstvo odbrane obvezuje biznismene da vode vojnu evidenciju svojih zaposlenih, te redovno primaju zahteve da osiguraju dolazak svojih radnika u regrutni centar.
Visoka cena rasta zaposlenosti
Manjak radne snage obično je dobra vest za radnike. Plate rastu, uslovi rada postaju podnošljiviji, a radnici koji su diskriminisani imaju više šanse za zapošljavanje. To je trenutno slučaj u Rusiji, posebno u fabrikama povezanim s državnim odbrambenim narudžbama, gde su žene, starije osobe i osobe s invaliditetom traženije nego ikad.
Ali rast zaposlenosti i prihoda ima visoku cenu. Mnogi zaposleni se podstiču da rade „stahanovskim“ tempom, misleći na stahanovski pokret iz Staljinove ere nazvan po rudaru uglja Alekseju Stahanovu, koji je bio poznat po tome što je radio toliko da je proizvodio više uglja nego što je bilo potrebno i čiji je primer korišćen od strane vlade za iskorišćavanje radnika.
Poslodavci ne samo da motivišu radnike bonusima, već ih teraju i na prekovremeni rad, iako radnici kažu da se to često radi na način koji se na površini čini dobrovoljnim. Neki pogoni koji proizvode vojnu opremu uveli su 12-časovni radni dan i šestodnevnu radnu sedmicu.
Drugi jasan pokazatelj militarizacije radnih odnosa je iskorišćavanje rada tinejdžera, uključujući i vojnu proizvodnju.
Slično se događa i u drugim regijama. Na primjer, u Tatarstanu, autonomnoj, etničkoj republici u Ruskoj Federaciji, maloletnici u sklopu svog školovanja sastavljaju iranske bespilotne letelice kamikaze. Još češće školarci u sklopu svog “patriotskog odgoja“ šiju vojne uniforme, maskirne mreže, medalje i slično.
Sergej, zaposlenik AvtoVAZ-a, rekao je za openDemocracy da još nije video zatvorenike u fabrici u kojoj radi, ali su neke njegove kolege poslate da rade u pogonu kojim upravlja Federalna zatvorska služba.
Izvor: Klix
Foto: Pixabay, Beta/AP
