Mesto u upravnom odboru i dalje najpoželjniji posao u Srbiji
Sinonimi za nadzorne, doskorašnje upravne odbore u zemlji Srbiji, postali su velike plate, korupcija i partokratija. Lošem imidžu ovih organa doprinele su brojne afere, postavljanja nekompetentnih ljudi “po stranačkoj liniji”, deljenje milionskih plata i bonusa… Iako se u predizbornoj kampanji najavljivala departizacija, Vlada je ipak odlučila da u redovima eksperata u odborima i dalje sede ljudi sa partijskom knjižicom uz obrazloženje da i među partijskim članovima ima kvalitetnog kadra.
– Promena upravnih u nadzorne odbore trebalo je da bude korak u departizaciji države, da partijski kadar ne može biti član nekog nadzornog (do juče upravnog) odbora. Međutim, ovaj predlog je odbačen jer se smatralo da se time ograničavaju dobri partijski kadrovi – objašnjava za S media portal urednica magazin Biznis i Ekonometra Radojka Nikolić.
Pročitajte i >>> Koverte direktora javnih preduzeća i dalje 'deblje' od propisanih
Tako partijska knjižica nije postala prepreka da se (ne)stručna lica postavljaju u fotelje nadzornih odbora. A predizborna obećanja političara pala su u vodu.
U ovakvoj atmosferi uloga upravnih ili nadzornih odbora postaje obesmišljena. Uključivanje političkih partija u rad javnih preduzeća donela je loš imidž svima. Prema rečima Radojke Nikolć stiče se utisak da je u opisu posla ljudi koji sede u odborima javnih preduzećima da „saslušaju izveštaje rukovodećih organa, obično jednom mesečno i da nemaju nikakvu odgovornost za loše poslovanje preduzeća“.
Upravni odbori odavno važe za najpoželjnija „radna mesta“ gde se za malo posla dobija mnogo novca. Uprkos lošem imidžu, ovakvi upravljački ili kontrolni organi postoje u svim preduzećima razvijenih zemalja, tako da je glavno pitanje da li nadzorni organi rade svoj posao.
Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, kaže da bi upravni ili nadzorni odbori trebalo da se bave kontrolom menadžmenta, da detaljnije „češljaju“ pojedine aspekte poslovanja koji se ukažu kao problematični.
– Nadzorni odbor praktično upravlja preduzećem, a ostavljena je i mogućnost da se osnuje i izvršni odbor – objašnjava Nikolić i dodaje da bi se „članovi odbora drugačije ponašali ako bi ličnom imovinom garantovali za odluke koje donose“.
Radojka Nikolić napominje da je posao članova nadzornih odbora veoma zahtevan i važan i da se to najbolje vidi u uspešnim otvorenim ili zatvorenim akcionarskim društvima i napominje da tamo sede kvalifikovani i kompetentni ljudi koji učestvuju u donošenju odluka, ali su i odgovorni za poteze koje povlače.
