U maju prva transplantacija srca u Srbiji?
Timovi lekara za transplantaciju srca su obučeni, završen je tender za nabavku mehaničkih pumpi, radi se na izradi zakona, tako da je maj mesec kada možemo očekivati prvu transplantaciju srca u Kliničkom centru Srbije, rekao je Tanjugu direktor ove ustanove prof. dr Miljko Ristić.
On je naglasio da je završen tender za nabavljača mehaničkih pumpi, koje se koriste kao potpora transplantiranom srcu i da se isporuka aparata očekuje najduže za mesec dana.
Ristić je naglasio da još nije donet Zakon o transplantacijama organa, što je nelogičnost, jer se u Srbiji transplantacije drugih organa, jetre, bubrega, rade godinama. On je podsetio da je Klinički centar Srbije podneo molbu Republičkoj komisiji za nove tehnologije i naglasio da je ta komisija odobrila da se transplantacije srca rade u KCS.
Da se sve "kockice slože" i da se ispune svi preduslovi za transplantaciju srca što se tiče opreme, edukacija, zakona, Ristić je rekao da je potreban period od mesec, mesec i po dana.
"Transplantacija srca neće moći da se obavi tog dana kada se steknu svi uslovi, jer je tada je pitanje kada će se pojaviti donor, nekada se on pojavi brzo, a nekada je potrebno da prođe par nedelja. Maj je mesec kada realno možemo očekivati prvu transplantaciju srca u KCS", naglasio je direktor KCS.
Liste čekanja za operacije na srcu eliminisane u KCS i Sr. Kamenici
Upitan kako rešiti problem sa listama čekanja za operacije na srcu, Ristić je odgovorio da je to problem o kome se govori već deset godina i dodao da stanje u ovoj oblasti nije tako dramatično kao što se čini.
Prvi čovek KCS je ukazao da su liste čekanja za operacije na srcu u ovoj ustanovi eliminisane i da je slična situacija i u Sremskoj Kamenici.
"Jedini je problem sa listama čekanja u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje, gde čeka oko 2.000 pacijenata, ali polovina njih nisu dijagnostikovani do kraja. Mislim da to nije adut za Institut Dedinje da se zida zgrada da bi se rešile liste čekanja", rekao je Ristić.
Govoreći o listama čekanja na skener i magnetnu rezonancu u ovoj ustanovi, on je naglasio da se sada čeka šest meseci i da su one nastale zbog nedostatka kadra, opreme, ali i sredstava za potrošni materijal.
"Direktor ove službe preduzeo je mere da se skrati čekanje na skener na tri meseca, ali s postojećom opremom i kadrom to nije moguće. U toku je nabavka novog skenera, sa obrazovanjem novih kadrova, mislim da će problem biti prevaziđen", rekao je Ristić.
On je ukazao i da kasa zdravstvenog osiguranja ne dozvoljava nabavku više potrošnog materijala za ovu vrstu dijagnostike i da su obezbeđena sredstva samo za tri dana u nedelji.
"Ostaju dva radna dana koja nisu pokrivena zbog nedovoljne količine tog potrošnog materijala. Predstoje nam razgovori s direktorom RFZO da li je moguće povećati broj dijagnostičkih procedura na pet dana u nedelji ili čak možda i na subotu i nedelju. Međutim, to je, izgleda, nešto što ne dozvoljava kasa zdravstvenog osiguranja", kazao je Ristić.
Upitan za liste čekanja na operacije katarakte, on je odgovorio da u Srbiji postoji potreba da se godišnje uradi 25.000 ovakvih intervencija i da KCS uradi 5.000, što je njihov maksimum, a da će se liste čekanja eliminisati kada operacije počnu da rade preostalih 17 centara, koji su sposobni da rade ovu vrstu intervencija.
