Uprkos svemu Grci ipak žele evro
Šezdeset odsto Grka je za ostanak svoje zemlje u zoni evra i protiv povratka na svoju nekadašnju valutu – drahmu, uprkos oštroj štednji koju su Grčkoj pre četiri godine nametnutule upravo zemlje zone evra, EU i MMF, i uprkos tome što je pomoć istih poverilaca pod podjednako nepovoljnim uslovima zatražio i Kipar, objavljeno je u nedelju.
Po anketi agencije Marc, na uzorku od više od hiljadu ljudi širom Grčke, 63,5 odsto je reklo da želi ostanak u zoni evra. Suprotno tome, 29,8 odsto je za povratak na drahmu, a 6,7 odsto nema stav o tome.
Istraživanje je sprovedeno izmedju 26. i 28. marta, pošto je Skupština Kipra prihvatila sporno i skupo restrukturiranje banaka po zahtevu zone evra i MMF, a u zamenu za finansijsku pomoć, da bi i banke i država izbegle nesolventnost.
Po drugoj anketi, agencije MRB Hellas, sprovedenoj u isto vreme i na sličnom uzorku, 58,3 odsto je za ostanak Grčke u zoni evra, ali uz drugačiju ekonomsku politiku, a ne samo uz mere stroge štednje.
Po toj anketi, 20,4 odsto ispitanika je za to da Grčka ostane u zoni evra i sprovede zahteve EU i MMF jer nema drugog rešenja, dok 16,5 odsto smatra da Grčka treba da napusti zonu evra.
"Ne treba fetišizirati ni evro, ni drahmu", rekao je u nedelju Panos Skurletis, portparol vodeće opozicione stranke, populističke SIRIZE koja kritikuje zonu evra i politiku stroge štednje za koju se posebno zalaže Nemačka.
"Evropska unija mora da se restaurira, na novim osnovama. Rešenje se mora naći u okviru EU, ali niko ne zna da li će EU opstati ako ne promeni politiku", rekao je Skurletis.
