NBS: Smanjena dinarizacija
Stepen dinarizacije finansijskog sistema je meren učešćem dinarskih plasmana u ukupnim plasmanima privredi i stanovništvu i na kraju prošle godine je iznosio 28 odsto.
Ako se posmatra po stalnom kursu, stepen dinarizacije je nominalno smanjen za 0,5 procentnih poena, na 29,6 odsto, navedeno je u Izveštaju NBS o dinarizaciji.
Ukupni plasmani banaka privredi i stanovništvu iznosili su 1.879,6 milijardi dinara na kraju poslednjeg tromesečja 2012, i u tom periodu smanjeni su za 1,9 odsto.
U sektorskoj strukturi plasmana banaka, dinarski plasmani stanovništvu su povećani za 0,3 procentna poena, na 35,1 odsto, što se u potpunosti duguje efektu jačanja dinara. Učešće dinarskih plasmana u ukupnim plasmanima privredi je u istom periodu smanjeno za 0,6 procentnih poena, na 24,2 odsto.
To je u velikoj meri rezultat intenzivnog subvencionisanog kreditiranja privrede u četvrtom tromesečju lane, budući da je najveći deo odobrenih kredita bio indeksiran u evrima.
Na pad dinarizacije je uticalo i pokretanje stečaja nad Novom Agrobankom, čiji je deo potraživanja po osnovu plasmana isključen iz bilansa bankarskog sistema i prebačen na Agenciju za osiguranje depozita.
S obzirom na to da se znatan deo potraživanja odnosio na privredu i da je bio u dinarskom znaku, njihovo isključenje iz bilansa banaka dovelo je do smanjenja stepena dinarizacije plasmana privredi.
Učešće dinarskih kredita u ukupnim novoodobrenim kreditima je u četvrtom kvartalu 2012. u proseku bilo manje u odnosu na prethodno tromesečje, uz znatne mesečne oscilacije.
Banke su u poslednjem tromesečju lane odobrile privredi i stanovništvu 267,5 milijardi dinara novih kredita, što je za 10,8 odsto više nego u prethodnom tromesečju. Od tog iznosa 32,3 odsto se odnosi na čisto dinarske kredite, što je za četiri procentna poena manje nego u prethodnom tromesečju.
Smanjenje učešća novoodobrenih dinarskih kredita banaka u ukupnim kreditima rezultat je snažnog rasta deviznih i valutno indeksiranih kredita (17,8 odsto), odobrenih pre svega privredi. Privreda je te kredite koristila uglavnom za održavanje likvidnosti, finansiranje obrtnih sredstava i izvoz, u skladu s programom subvencionisanih kredita Vlade Srbije.
Na smanjenje dinarizacije novoodobrenih kredita banaka u manjoj meri je uticao i pad novih dinarskih kredita, pre svega stanovništvu, i to za sve namene. I pored toga, učešće dinarskih kredita u ukupnim novoodobrenim kreditima stanovništvu je i dalje znatno veće nego kod privrede – 55,5 odsto naspram 27,6 odsto.
Stepen dinarizacije, meren učešćem dinarskih depozita u ukupnim depozitima privrede i stanovništva, na kraju poslednjeg kvartala 2012. je iznosio 19,3 odsto. U odnosu na kraj trećeg kvartala, to učešće je povećano za 0,5 procentnih poena.
Ukupni depoziti privrede i stanovništva su na kraju četvrtog tromesečja 2012. iznosili 1.433,3 milijardi dinara, i bili su za 2,9 odsto veći nego na kraju trećeg tromesečja. Taj rast je pre svega rezultat povećanja deviznih depozita (2,3 odsto), i to najviše depozita stanovništva u novembru, tokom Nedelje štednje.
Stanovništvo je pritom skratilo ročnost svojih deviznih depozita, što je doprinelo smanjenju učešća dugoročnih depozita u ukupnim depozitima sa 16,8 odsto na kraju trećeg tromesečja na 14,1 odsto na kraju četvrtog.
Dinarski depoziti privrede i stanovništva kod banaka takodje su povećani, za 5,6 odsto. Rastu dinarskih depozita najviše je doprinela privreda, koja je tokom četvrtog kvartala, posebno u novembru i decembru, kratkoročno polagala dinarska sredstva na račune kod banaka.
Kao rezultat bržeg rasta dinarskih od deviznih depozita, stepen dinarizacije depozita privrede i stanovništva je u četvrtom kvartalu povećan za 0,5 procentnih poena i krajem godine je iznosio 19,3 odsto.
