Mladima dostupno 4.000 vrsta jeftinih sintetičkih droga
Nijedan narkoman nije izbegao predvidivu progresiju koja počinje eksperimentom sa supstancom, nastavlja se povremenom upotrebom, produbljuje redovnim konzumiranjem i prerasta u zavisnost. Droge su danas moćnije i ubitačnije. Omladina, najpogodnije društvo za širenje virusa narkomanije, nedovoljno je obaveštena o supstancama, njihovom delovanju i posledicama. I pored preventivnih akcija koje se sprovode nije se smanjila upotreba psihoaktivnih supstanci.
– To je opšta pojava u svetu i kod nas. Novi trendovi su – sintetičke droge. Ima ih više od 4.000 vrsta. Dizajnirane su da imitiraju prirodne droge po svojim efektima a izuzetno su jeftine. Na primer od jednog litra fentanila koji košta oko 2.000 dolara, dobije se 50 miliona doznih jedinica za uličnu upotrebu vrednu dva miliona dolara. Tu je profit bitan – ukazuje profesor dr Ivan Dimitrijević, sa Medicinskog fakulteta i predsednik Stručne komisije Beograda za prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
Sintetičke droge, napominje on, proizvode „kuhinjski tehničari“ u napuštenim barakama, fabrikama, laboratorijama gde kontrola sinteze nije moguća. On objašnjava da ukoliko se jedna frakcija, prilikom sinteze neke sintetičke droge, pregreje za samo jedan stepen dobija se supstanca koja je hiljadu puta jača od heroina.
– Sve to govori da ove droge nastaju bez kontrole, a u kratkom vremenskom periodu upotrebe dovode do drastičnih moždanih oštećenja. Mladi to ne znaju. Znate li šta su sintetički kanabinoidi? Više niko ne zavija cigaretu marihuane, nego postoje tabletice: svetle, prozračne, ilustrovane horoskopskim znacima, elegantne na oko, koje su zamena za marihuanu – pojašnjava profesor Dimitrijević.
Upitan da proceni trenutnu situaciju kod nas kada je reč o bolestima zavisnosti profesor Dimitrijević konstatuje: „Kada bi se oko 1.200 neuropsihijatara u Srbiji, koliko ih ima, bavili samo alkoholizmom i narkomanijom ne bi bili dovoljni za dimenziju problema“.
Na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, gde radi, on se, kaže, susreće sa dosta kombinovanih toksikomanija. Trenutno, njegov najmlađi pacijent ima 18 godina a najstariji 82, znači tu su sve generacije – od unuka do dede.
Mnoga istraživanja, uglavnom sprovođena po principu upitnika, pokazuju da mladi u sve ranijem uzrastu probaju drogu, a samo je jednom ta činjenica potvrđena i laboratorijskim nalazima.
– U šest okruga: Jablaničkom, Pirotskom, Zaječarskom, Pomoravskom, Mačvanskom i Zlatiborskom 2002. godine je prvi put i poslednji put kod nas urađeno ispitivanje prisutnosti supstanci na uzorku mokraće srednjoškolaca. Najpre su roditelji odobrili da 1.459 dece da urin na analizu. Oko 92 odsto roditelja se složilo da se to uradi, a zatim sam analize radio u laboratorijama zdravstvenih centara tih šest okruga – kaže profesor Dimitrijević ističući da uzorke nisu davala problematična deca nego odlični i vrlo dobri đaci od kojih 86 odsto živi u roditeljskim porodicama.
Iznenađenje je bilo to što je 4,88 odsto uzoraka bilo pozitivno na jednu od pet supstanci čije je prisustvo ispitivano, a to su: opijati, kanabis, sedativi, sintetičke droge i kokain.
– Očekivao sam da će se od tih 4,88 odsto najveći procenat odnositi na marihuanu, ali ne. Čak 59 odsto je imalo ekstazi u mokraći, na drugom mestu bili su sedativi a tek na trećem marihuana. To je bila „no nejm stadi“, studija bez imena, kojom smo verifikovali prisustvo supstanci u urinu srednjoškolaca i kojom je potvrđeno prisustvo sintetičkih droga na našem tržištu i među mladima. Da ne bude zabune, to ne znači da su svi oni bili narkomani, moguće je da su tada prvi put probali – razjasnio je naš sagovornik.
———————————————————————-
Dug put do neuropsihijatra
Profesor Dimitrijević ukazuje da je veoma bitno obezbediti podmladak u borbi protiv bolesti zavisnosti apelujući da se težište prebaci na primarnu zdravstvenu zaštitu.
– Pre će problem uočiti lekar opšte medicine. Put do neuropsihijatra je dug. Od pet do deset godina se putuje od prvih upozoravajućih simptoma upotrebe supstanci do dolaska na lečenje. Dok kod nas stignu pacijenti već imaju teška oštećenja mozga i organizma u celini koja danas, upotrebom savremenih droga, nastaju mnogo brže nego pre dvadeset godina – upozorava on.
————————————————————-
Kanabis psihoza je ludilo
Programi za suzbijanje narkomanije postoje ali ukoliko se sprovode jednokratno neće dati željene rezultate. Permanentno obrazovanje je neophodno, napominje profesor Dimitrijević.
Projekat „Džast sej no“ koji je on realizovao u mnogim gradovima Srbije dočarao je rečima: – Grupa mladih pred publikom navodno deli džoint u krug. Marihuana stigne do Milice, ona povuče dim. Do nje je Jovan, zaljubljen u Milicu. Očekuje se da će i on uzeti, ali on preseca krug. Kaže da sam ga naučio da je 95 odsto intravenskih heroinskih zavisnika počelo sa marihuanom, da postoje i kanabis psihoze, ludila prouzrokovana konzumiranjem te droge. To ostavlja snažan utisak na publiku, što potvrđuju klinci koji mi se već na sledećem predavanju poveravaju da su bili u sličnoj situaciji i da su rekli – ne.
