Na biološkoj terapiji svega 600 pacijenata
Od oko 30.000 obolelih od najtežeg oblika artritisa savremenim biološkim lekovima u Srbiji leči se svega njih 500-600. Stručnjaci, međutim, smatraju da bi barem 2.000 pacijenata trebalo da bude na ovoj terapiji. U Rumuniji se, recimo, biološkim lekovima leči oko 6.000 obolelih od reumatidnog artritisa, dok je u Engleskoj, Nemačkoj ili Francuskoj na ovoj terapiji čak 30 odsto bolesnika.
Ako bi se ta računica primenila na Srbiju, najmanje 10.000 pacijenata trebalo bi da uzima biološke lekove. Zbog toga su spiskovi onih koji čekaju savremenu, za njih bolju terapiju u svim referentnim ustanovama u Srbiji dugački. Međutim, pacijenti koji su već na biološkoj terapiji ne mogu da budu „zamenjeni“ novim bolesnicima, jer je ova skupa terapija primenjuje neograničeno dugo, nekada doživotno.
Dr Predrag Ostojić, internista – reumatolog iz Instituta za reumatologiju, i sekretar Udruženja reumatologa Srbije objašnjava da bi samo povećanje broja pacijenata kojima bi bila dostupna terapija moglo da poboljša stanje:
– Biološka terapija je u našoj zemlji počela da se primenjuje 2008. godine. Iz godine u godinu se broj bolesnika na ovoj terapiji povećavao, ali ni izbliza dovoljno da zadovolji potrebe naših bolesnika sa artritisom. Važna stvar kod ove terapije je da se bolest vraća ako se prekine sa uzimanjem lekova. To znači da novi bolesnici ne treba da zamene stare, već da se na postojeći broj pridoda još pacijenata.
Biološki lekovi su indikovani kod bolesnika kod kojih se ne postiže odgovarajući terapijski odgovor postojećim lekovima, pre svega „metotreksatom“. Za prvih devet meseci ove godine, prema podacima Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, na recept je izdato 22.611 kutija ovog leka. Procenjuje se da će do kraja godine broj izdatih kutija „metotreksata“ dostići 30.148. Utvrđeno je, međutim, da je „metotreksat“ efikasan kod 30-40 odsto pacijenata.
– „Metotreksat“ se primenjuje u dozi od najmanje 15 miligrama nedeljno. Ta doza omogućava da bolesnik bude u remisiji, što znači da nema značajnih tegoba. Ako „metotreksat“ ne da željeni efekat, uz njega se dodaje biološki lek. Pokazalo se da čim se uključi biološki lek, broj bolesnika koji uđu u remisiju počinje da se povećava. Ipak, i dalje jedna trećina pacijenata ni pored bioloških lekova ne uspeva da uđe u remisiju. Onda se postojeći biološki lek menja drugim biološkim lekom, ali i tu su nam ograničene mogućnosti jer ove lekove moramo da dajemo po određenom protokolu, i ne možemo da se vraćamo na prethodni lek – objašnjava dr Ostojić.
Lekari se često susreću i sa pacijentima koji ne mogu da primaju „metotreksat“ zbog alergijskih ili drugih neželjenih reakcija na lek.
– Alternativa su lekovi koji su manje dostupni našim pacijentima, jer nisu registrovani kod nas, ili su registrovani za druge indikacije. Tu spadaju „rezohin“ i „hidroksihlorokvin“, koji se, inače, koriste u lečenju malarije – kaže dr Ostojić.
Još jedan lek, koji je po efikasnosti sličan „metotreksatu“ i nije na pozitivnoj listi je „arava“. Ovaj lek, koji je u nekim zemljama dostupan na recept, kod nas se veoma retko upotrebljava jer je izuzetno skup – kutija košta do 10.000 dinara.
I oboleli iz ostalih dveju grupa, sa degenerativnim i vanzglobnim reumatizmom imaju probleme sa dostupnošću lekova. Nesteroidni antireumatici koji se koriste u svim reumatskim oboljenjima, ključni su lekovi za ove dve grupe pacijenata. A, za većinu njih, pacijent plaća 80 odsto cene leka.
Prema podacima RFZO, samo u periodu od januara do septembra ove godine, izdato je na recept nešto više od 216.000 kutija antireumatskih lekova. Za to je iz Fonda izdvojeno skoro 16 miliona i 300.000 dinara, a očekuje se da će do kraja godine biti izdato ukupno 288.000 kutija „diklofenaka“, „ibuprofena“, „naproksena“ i ostalih lekova za reumatska oboljenja.
– Još jedan problem je i što su uz ove lekove česte gastrointestinalne reakcije, pa je potrebno uz to da se uzima i zaštita za želudac. To su najčešće inhibitori protonske pumpe, i oni jesu na pozitivnoj listi, ali samo za pacijente koji se leče od čira – precizira dr Ostojić. – Postoje i lekovi za lečenje degenerativnog reumatizma kojima se sprečava dalje propadanje zglobne hrskavice. Jedni su u vidu tableta i praškova, ili se daju injekcijom direktno u zglobove kao što su preparati hijaluronske kiseline. Nijedan od ovih preparata ne izdaje se na recept.
Na tržištu su se pojavili i antireumatici koji su bezbedniji za digestivni trakt, ali su skuplji i nisu na pozitivnoj listi.
Doktor Ostojić kaže da će uskoro lek izbora za artritis, „metotreksat“, moći da se koristi i u obliku supkutanih injekcija, za koje se nada da će dospeti na listu lekova o trošku zdravstvenog osiguranja.
– Ovakav lek se bolje podnosi, jer tablete koje se trenutno piju izazivaju gastrointestinalne tegobe kod nekih pacijenata. Zbog toga lekari moraju da smanjuju doze kako bi ublažili ove tegobe, a time je terapija manje efikasna. Druga prednost je i što putem injekcije dospeva veća količina leka u cirkulaciju, čime se manjom dozom postiže isti efekat kao sa ranijim oblicima leka – zaključuje dr Ostojić.
