Najtoplija decenija u Evropi

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Najtoplija decenija u Evropi

    Prosečna temperatura u Evropi u poslednjih deset godina bila je za 1,3 stepena Celzijusa viša od proseka iz doba pre industrijske revolucije, tako da je taj period bio najtopliji od kada se podaci prate, pokazalo je novo istraživanje Evropske agencije za životnu sredinu. Izveštaj Agencije ukazao je da su od 2002. godine padavine smanjene na jugu Evrope, dok su na severu kontinenta bile veće, da je bilo više perioda ekstremnih vremenskih prilika, kao i da se topio led na Grenlandu i u Arktičkom moru a glečeri nestajali.

    Prema prognozama, prosečna temperatura u Evropi nastaviće da raste i pred kraj 21. veka mogla bi da bude za 2,5-4 stepena Celzijusa viša od proseka za period 1961-90.

    “Klimatske promene su realnost u svetu i njihova pojava i brzina sve su evidentnije”, istakla je direktorka Agencije Džeklin Makglejd dodajući da to znači da svaki deo ekonomije neke zemlje, uključujući domaćinstva, mora da se prilagodi na promene klime, kao i da doprinese smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte.

    Izveštaj “Klimatske promene, efekti i ranjivost u Evropi 2012” ukazao je i na razlike od regiona do regiona, pri čemu su oblast Mediterana mučile vrućine a sever Evrope poplave. Predviđa se da će se u narednom periodu reke češće izlivati, posebno na severu kontinenta, dok će jug mučiti presušivanje reka.

    Vrućine su u poslednjih deset godina bile češće i duže su trajale pa su za posledicu imale više desetina hiljada smrtnih slučajeva, upozorava se u izveštaju i navodi da je u tom periodu bilo više teških suša. Stručnjaci očekuju da u narednim decenijama poraste broj žrtava vrućine, ukoliko se ljudi ne prilagode. Broj žrtava hladnoće istovremeno bi trebalo da padne u brojnim zemljama.

    U međuvremenu je u poslednjih 20 godina nivo mora na globalnom nivou rastao za tri milimetra godišnje prema za 1,7 milimetara tokom 20. veka i taj rast je izmenio sliku priobalnih delova Evrope. U izveštaju se ističe da je četvrtina evropske obale, prema raspoloživim podacima, erodirala, delom i zbog pojačanih aktivnosti ljudi u priobalju.

    Porasla je i temperatura okeana, pa su se ribe iz suptropskih mora preselile severnije, dok je na kopnu od 1980. godine zabeležebno 325 velikih poplava od kojih 200 posle 2000. godine.

    Kada je reč o topljenju leda, Agencija navodi da je u 2007, 2011. i 2012. godini na Arktiku zabeležen rekordno mali led u moru, na nivou polovine minimuma beleženog osamdesetih godina. Topljenje leda na Grenlandu je udvostručeno od devedesetih godina prošlog veka i u svakoj godini između 2005. i 2009. godine gubilo se u proseku 250 milijardi tona. Navodi se i da su glečeri na Alpima od 1850. godine izgubili dve trećine na obimu a očekuje se da se trend nestajanja glečera nastavi.

    Izveštaj Agencije, koja je savetodavno telo EU za pitanja klimatskih promena, objavljen je samo dan pošto je Svetska meteorološka organizacija saopštila da je u prošloj godini koncentracija gasova koji izazivaju efekte staklene bašte u atmosferi bila rekordna i za 40% iznad nivoa od pre industrijske revolucije.

    Evropska agencija za životnu sredinu navodi i brojne druge promene koje su posledica globalnog zagrevanja. Tako sezona polena traje duže i počinje u proseku deset dana ranije nego pre 50 godina, ptice se ranije nego pre gnezde i kreću u selidbu, žabe se ranije mreste a sezona insekata traje duže.

    Ipak, neke biljne i životinjske vrste ne uspevaju da “idu u korak” sa brzinom klimatskih promena, upozoravaju iz Agencije i navode da će se do kraja veka, prema očekivanjima, evropske biljne vrste “preseliti” više stotina kilometara na sever, na jugu kontinenta će biti manje a na severu više šuma, dok bi polovina planinskih biljnih vrsta mogla da nestane.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE