Pacijenti noću opsedaju bolnice

Sve više građana, koji imaju zdravstvene tegobe, čeka 20 časova, kada se zatvaraju domovi zdravlja, da bi krenuli u Urgentni centar ili u druge dežurne ustanove pa da jednim odlaskom, i to bez uputa, reše svoj problem.

Pedijatri, koji dežuraju u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu, kažu da početak večernjeg dežurstva izgleda kao da je ispred zgrade u Tiršovoj ulici neko iskrcao pun autobus dece i roditelja. Gužva je tolika da one, koji su došli između 20 i 21 čas, dežurne medicinske sestre upisuju tačno u minut kada je ko stigao. Mnogi roditelji iskreno priznaju da su čekali da se domovi zdravlja zatvore da bi izbegli tamošnje specijaliste.

Načelnik Urgentne kardiologije u Urgentnom centru u Beogradu, profesor Jovan Peruničić, kaže da je ova ustanova nepotrebno opterećena velikim brojem bolesnika koji mogu da se zbrinu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

– Pacijente koji imaju neregulisani krvni pritisak ili kardiomiopatiju i koji nisu životno ugroženi, kao i neka hronična stanja, mogu i treba da leče lekari u domovima zdravlja. Nema smisla da neko ko ujutru ima pritisak 160 sa 100 mm Hg pomoć traži u Urgentnom centru – primećuje dr Peruničić.

Ovakav pacijent treba da ima propisanu terapiju i da bude upoznat kako da poveća ili smanji sebi dozu leka, a ne da ide u vrhunsku zdravstvenu ustanovu da bi mu se odredilo da uzme tabletu više ili manje.

– Baš sa ovakvim pacijentima se često srećemo, a razlog je, kako bolesnici sami kažu, što im je lakše da dođe u Urgentni centar nego u dom zdravlja – kaže dr Peruničića.

Posledica priliva nepotrebnih pacijenata je to što lekari imaju manje vremena da se posvete zaista teškim bolesnicima. Naš sagovornik dodaje da ustanove koje se bave zbrinjavanjem urgentnih stanja moraju da se dogovore o poboljšanju organizacije hitne službe za grad od dva miliona ljudi.

Građani se, sa druge strane, žale da u domovima zdravlja do specijaliste stižu teško, a sa izabranim lekarom neretko moraju da pregovaraju i da se ubeđuju ne bi li dobili uput za specijalistički pregled. Osim toga u domovima zdravlja nema endokrinologa, urologa, nefrologa, neurologa, reumatologa…

Direktorka beogradskog doma zdravlja „Stari grad“ primarijus dr Snežana Dragašević kaže da primarna zdravstvena zaštita može da pruži usluge za više od 90 odsto problema.

– Izabrani lekar mora da radi više i da obezbedi usluge, koje smo mi navikli da nekada obavljaju specijalisti. Postojeće specijalističke službe u domovima zdravlja su dobre – kategorična je dr Dragašević.

Kada se lekari iz sekundarnog i tercijarnog nivoa žale da im kolege iz domova zdravlja šalju lakše pacijente, koje bi morali sami da leče, dr Dragašević kaže da su to – greške izabranih doktora i dodaje da izabrani doktor mora da odredi ono što mu je predviđeno i vodičima dobre prakse. Znači da pregleda pacijenta, uputi ga na laboratorijske analize, kod specijaliste ORL, interniste ili psihijatra, ako je potrebno, ali sve – u samom domu zdravlja.

Na primedbe građana da u domovima zdravlja na pregled kod specijaliste interniste ili na ultrazvuk moraju da čekaju i po tri meseca, doktorka odgovara da se prvi pregled radi u okviru jednog meseca. Međutim, ako se prati kamen u žuči, kontrole se rade na dva ili tri meseca.

– Samo izabrani lekar procenjuje kome je potreban specijalistički pregled, a ako neko nešto želi, moraće to da plati kao kada kupuje željene cipele. Ne može pacijent da diktira lekaru: „treba mi uput za endokrinologa, reumatologa, već sam zakazao onde-ovde“- kaže dr Dragašević.

Direktorka doma zdravlja „Voždovac“ dr Nada Jovanović-Vasiljević kaže kako na primarnom nivou ne mogu da rade subspecijalisti – kardiolozi, reumatolozi, endokrinolozi, pulmolozi, već isključivo internisti, koji su tokom specijalizacije prošli sva ova područja.

– U domovima zdravlja to je sasvim dovoljno za rano otkrivanje bolesti i za davanje preporuka o prevenciji – kaže dr Jovanović-Vasiljević.