Banke u Hrvatskoj ne mogu da naplate 40 mlrd kuna duga

Nastavlja se brzi rast iznosa i uela kredita koje hrvatske banke ne mogu uopšte da naplate od svojih klijenata, ili ih klijenti ne plaćaju na vreme. Ta pojava u finansijskom sektoru poprima alarmantne dimenzije i upozorava da Hrvatska, nakon finansijske panike 2008. i današnje recesije, neće izbeći ni ozbiljnu bankarsku krizu, piše Jutarnji list.

O zaoštravanju problema u kreditnom bankarstvu Jutarnji piše ma osnovu redovnog izveštaja Hrvatske narodne banke o „kvalitetu“ kreditnih plasmana. Kako je navedeno objavljeni podaci ne čine službenu politiku ili smernice nadzora HNB.

Jutarnji list najpre ukazuje da je ukupni iznos kredita koje su dale hrvatske banke od 2008. do danas praktično stagnirao: prosečno je rastao samo 3,4 odsto na godišnjem nivou.

Pritom se krediti dati stanovništvu uopšte nisu povećali i 30. septembra ove godine gotovo su isti kao i na kraju 2008. Ali, krediti preduzećima povećani su u tom razdoblju za 18 odsto, i upravo je s tim kreditima danas najveći problem.

Poslednjeg dana septembra u kategoriji „delomično nadoknadivih i potpuno nenadoknadivih“ bila je čak četvrtina svih kredita odobrenih preduzećima, a kako Jutarnji saznaje iz dobro obaveštenih izvora, u grupi malih i srednjih preduzeća nenaplativ je svaki drugi kredit.

Kompanije su tako bankama upropastile 9,7 odsto ukupnih kredita koje su dale, a iznos upropaštenog novac iznosi gotovo 28 milijardi kuna. Još više od iznosa zabrinjava brzina kojom je gubitak narastao na današnje dimenzije.

U odnosu na 2008. godinu taj iznos je gotovo učetverostručen. A kad mu se pridodaju i krediti koje ne mogu vraćati građani, dolazi se do ukupnog potencijalnog gubitka za bankarski sistem od čak 40,4 milijardi kuna.

Prema službenim procenama HNB-a, hrvatske banke su dobro kapitalizovane. Prema poslednjim podacima, banke u garancijama imaju 20,17 odsto imovine izložene rizicima, što je puno više od propisanog minimuma od 12 odsto. Ali, banke u Hrvatskoj trenutno na kreditima i gube po pet milijardi kuna godišnje.

Poseban problem predstavljaju dospela potraživanja po kreditima koja narušavaju likvidnost banaka.

U kakvoj se finansijskoj situaciji nalaze građani najbolje pokazuje činjenica da se danas uredno ne otplaćuje i gotovo šest odsto stambenih kredita, dok je pre samo četiri godine udeo stambenih kredita u kašnjenju bio praktično zanemariv – samo 1,7 odsto.