Kineski lideri najavljuju privrednu „revoluciju“
Lideri Komunističke partije Kine (KPK) najavili su na kongresu u Pekingu revolucionarne promene domaće privrede, ali međunarodni ekonomisti predviđaju da će na tom putu biti potrebno savladati ogromne prepreke, prenela je francuska novinska agencija AFP.
U izveštaju za jednonedeljni, 18. nacionalni Kongres KPK, koji se održava svakih pet godina, odlazeći generalni sekretar partije i šef države vođa Hu Đintao obećao je udvostručenje bruto domaćeg proizvoda u narednoj deceniji i „promenu modela ekonomskog rasta“.
Ukoliko bi se ostvarila Huova obećanja, do 2020. bi se oko polovina Kineza, odnosno oko 700 miliona ljudi, pridružilo srednjoj klasi, zarađujući između 7.000 i 23.000 dolara godišnje, procenila je Bostonska konsultantska grupa (BCG).
NR Kina je na kraju 2011. imala drugi najviši nominalni (koji nije prilagođen za inflaciju) ukupan domaći proizvod (BDP) sa 7,6 biliona dolara, dok joj je 2002. BDP vredeo 1,9 biliona dolara, i tada je bila šesta po veličini svetska ekonomija.
Izvoz jevtine robe široke potrošnje i ulaganja milijardi jena u infrastrukturu je poslednjih godina podstakao privredni rast druge najveće nacionalne privrede u svetu koji se graniči s ekonomskim čudom, ali po AFP, taj model nije dugoročno održiv, što već pokazuje i usporavanje ekonomske ekspanzije.
Prema poislednjim podacima, očekuje se da stopa rasta BDP u 2013. bude 7,5 odsto. Hu se zalaže da NR Kina postane gigant u sferi inovativnih tehnologija, kao i da rast domaće potrošnje postane osnova privrednog razvoja, dok bi se proizvodnja jevtine robe široke potrošnje namenjene izvozu, kao što su obuća i tekstil, selila u druge azijske zemlje, kao što su Indonezija i Vijetnam i taj proces je već započeo.
Takav preokret, međutim, može da ima za posledicu znatan gubitak radnih mesta, što bi moglo da izazove narodno nezadovoljstvo od kojeg državni vrh NR Kine najviše strahuje, primetio je AFP. Osim toga, obuka nekvalifikovanih radnika da direktno konkurišu zapadnim tehnološki razvijenim firmama je veoma težak zadatak.
Procenjuje se da Kina danas može uspešno da konkuriše zapadnim kompanijama samo na sektorima komunikacija, izgradnje brzih vozova, a možda uskoro i aviona, koji bi po prodaji eventualno mogli da konkurišu „Boingu“ i „Airbusu“.
NR Kina je zamenila Nemačku na mestu najvećeg svetskog izvoznika 2009. Iste godine je NR Kina pretekla Sjedinjene Američke Države i postala najveći proizvođač automobila u svetu. Dok je izvoz iz NR Kine 2002. vredeo 325,6 milijardi dolara, u 2011 je dostigao 1,9 bilion.
Zasad ipak ekonomski bum ove zemlje zavisi od jevtine radne snage, potcenjene domaće valute i veštački niskih kamatnih stopa, smatra Mišel Peti, profesor finansija na Pekinškom univerzitetu. Za razliku od Hua, Peti smatra da će prekomponovanje kineske privrede u narednoj deceniji dovesti do znatnog opadanja BDP.
Novi privredni ciljevi Kine mogli bi da znače i otklon od zamašnih projekata investiranja, koji su poslednjih godina bili prioritet kineskih vlasti – u aerodrome, autoputeve i brze pruge.
