Kriza iznedrila nove poreske rajeve
Tajni računi u bankama Švajcarske, Lihtenštajna ili Kariba odavno su najbogatijim ljudima sveta prestali da budu pouzdano mesto za sklanjanje novca koji najradije ne bi prijavili poreskim vlastima zemalja čiji su državljani.
Kasta najimućnijih nastavila je da pravi velike pare: na prekomorskim računima držala je lane 7,8 biliona dolara, 2,7 odsto više nego godinu dana ranije. Ali, otkako je pre pre šest godina izbila velika finansijska kriza na Zapadu, tamošnje poreske uprave pokrenule su – neravnomernim žarom – globalnu poteru za neprijavljenim prihodima svojih prebogatih sunarodnika.
Nakon prvobitnih otpora, vlasti većine dojučerašnjih sigurnih luka opranog novca počele su da sarađuju sa upornim poreskim inspektorima SAD, Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Grčke… Na užas vlasnika šifrovanih računa, liste sa hiljadama imena bogate klijentele već su uručene pravosuđu na obe strane Atlantika.
Vlasnici ogromnog kapitala ubrzo su uvideli da sve zemlje sveta ne sarađuju podjednako zdušno sa hajkom na utajivače poreza.
Prebogati Singapur nema sporazum o izbegavanju duplog oporezivanja sa SAD, niti dogovor o razmeni informacija o računima klijenata tamošnjih banaka sa Nemačkom, Britanijom, Indijom, Kinom.
Strani korisnici bankarskih računa u Luksemburgu plaćaju tamo drastično niže poreze za korišćenje konta, nego recimo u Nemačkoj ili Britaniji.
Otvaranje ofšor računa na Novom Zelandu ne podrazumeva duge upitnike o poreklu donetog novca.
„Poreske mahinacije cvetaju kao nikad dosad. Gotovo sedam odsto poslovnog prostora u londonskom Sitiju zjapi neizdato. U Luksemburgu samo 3,5 odsto bankarskih kancelarija nije pod kirijom. Bankarski eksperti za poreske olakšice uveliko se sele iz britanske prestonice u Luksemburg i na ostrvlje u La Manšu kako bi opslužili uticajnu klijentelu koja želi laganu poresku politiku“, ocenjuje Ričard Marfi, britanski poreski stručnjak.
U potrazi za tolerantnijim adresama, Singapur je odskora stekao imidž novog životnog stecišta megabogatih i njihovog novca. Čak 17 odsto tamošnjih domaćinstava na računima poseduje više od milion dolara.
Po kućnom bogatstvu drugi je Katar, treći Kuvajt, dok je Švajcarska tek četvrta, otkriva istraživanje „Bostonske konsultantske grupe“, globalne firme za poslovne strategije.
„Na svetu je malo sekularnih, otvorenih demokratskih država, sa strancima naklonjenom imigracionom politikom i niskim poreskim dažbinama“, naveo je u zahtevu za useljenje u Singapur jedan indijski multimilijarder.
Možda i zato što se na listi velikih poreskih utočišta OECD-a Singapur kotira kao „siva zona“.
