Kina optužuje EU za damping solarnih proizvoda

Kina je najavila pokretanje antidamping istrage evropskog izvoza polisilikona, koji je ključni materijal u proizvodnji solarnih ćelija, dolivajući ulje na vatru u nizu trgovinskih sporova koje ima sa Evropskom unijom i SAD. Najava iz Pekinga stigla je samo dva meseca nakon što je EU pokrenula istragu sa ciljem da se utvrdi da li Peking suprotno pravilima fer trgovine subvencioniše izvoz solarnih panela i prodaje ih u Evropi do 80% ispod cene.

I Kina i njeni trgovinski partneri obavezali su se nakon izbijanja globalne krize 2008. godine da će se uzdržavati od mera koje mogu da ometaju trgovinu. Međutim, od tada je pokrenut niz istraga zbog sumnje na subvencionisanje i uvedene su kaznene carine na neke proizvode.

U konkretnom slučaju, kinesko ministarstvo trgovine, kako prenose svetske agencije, želi da se istraži da li su evropski proizvođači silicijuma suprotno propisima subvencionisali proizvode ili ih prodavali na stranom tržištu po nelojalno niskim cenama, tj. po nižim cenama nego na domaćem tržištu.

Planirano je da istraga traje godinu dana, uz mogućnost produžetka do 1. maja 2014. godine, a obuhvatiće period od 12 meseci počev od 1. jula 2011, navelo je kinesko ministarstvo.

Podaci kineske carine pokazuju da je Kina iz EU u prvoj polovini ove godine uvezla 9.300 tona polisilikona, što je za 30,8% više nego godinu dana ranije. U istom periodu je cena tog materijala, kako prenosi agencija Sinhua, pala za 47,5% , na 27,50 dolara po toni.

Kina je najveći svetski potrošač polisilikona za solarne panele, kao i najveći uvoznik mašina za proizvodnju solarnih panela.

Ministarstvo trgovine Kine objavilo je na svom sajtu i da će „ujediniti“ istragu oko eventualnog dampinga iz EU sa onim koje su već u toku a tiču se američkih i južnokorejskih proizvođača solarnih panela i komponenti.

S druge strane, zapadne kompanije sa sektora solarne energije žale se već godinama da kineska solarna industrija uživa u prednostima obilnih kreditnih linija koje joj omogućavaju da nudi jevtinije panele. Firme iz EU navode da kineski proizvođači solarnih panela izvlače korist iz niskih kamata, kao i mogućnosti da im se zajam otpiše ako ne mogu da ga vrate ili da im se produži rok otplate ili da kredit umesto njih otplati od strane vlade kontrolisani entitet.

Prema nekim procenama, u Kini trenutno posluje više od 1.000 kompanija koje proizvode za sektor solarne energije u kojima radi oko 400.000 ljudi.

U prošloj godini kineske kompanije su na tržištu EU prodale solarne panele i komponente za oko 21 milijardu evra, što predstavlja oko 60% kineskog izvoza tih proizvoda i oko 7% ukupnog kineskog izvoza u EU.

Evropa je najveće tržište za solarne proizvode i u prošloj godini je, prema podacima Evropskog udruženja fotonaponske industrije (EPIA), učestvovala u ukupnim instalacijama solarnih panela u svetu sa 74%.

Pitanje solarne i druge tehnologije sa polja obnovljivih izvora energije (Sunce, voda, vetar) posebno je osetljivo jer vlade širom sveta, koje su pod pritiskom da smanje visoku nezaposlenost, tu industriju vide kao brzo rastuću i kao izvor dobro plaćenih poslova.

SAD su ove godine već uvele carine od 18,32% do 249,96% na uvoz solarnih panela proizvedenih u Kini u nastojanju da tako kompenzuju, kako tvrde, neprilično subveniconisanje te industrije od strane zvaničnog Pekinga. Kina je pak letos tražila od SAD da prekine pružanje podrške za šest projekata na sektorima vetroenergije, solarne i drugih obnovljivih izvora energije kojim se, kako je ocenilo kinesko ministarstvo trgovine, krše pravila slobodne trgovine.

Trgovinski sporovi predstavljaju dodatni finansijski pritisak na Kinu i druge proizvođače solarne opreme koje muče veliki gubici zbog pada prodaje i „rata cenama“.

Neke firme sa sektora solarne energije u svetu već su bankrotirale, neke tavore a neke se, poput nemačkog Simensa, povlače iz biznisa.

Simens je prošlog meseca najavio prodaju svoje firme za solarni biznis koja je gubitaš zbog snažnog pritiska na cene solarnih uređaja.

U Kini se vodeći proizvođači, uključujući Santek pauer holdings i Trina solar, preorijentišu na domaće tržište, koje je sada jedno od najvećih u svetu za razvoj solarne energije.

Kina je u trgovinskom sporu sa SAD i EU, koja joj je najveći trgovinski partner, i zbog pristupa tržištu, subvencionisanja ili drugih uslova u trgovini za brojne proizvode, uključujući čelik, delove za autoindustriju i retke minerale.