Zapušteno imanje biće luksuz
Biti vlasnik zapuštenog poljoprivrednog zemljišta skoro svuda u svetu je luksuz, a uskoro će tako biti i u Srbiji. Ministarstvo finansija razmišlja o izmenama poreza na imovinu kojim bi visokim stopama „kažnjavalo“ nekorišćenje oranica i građevinskih parcela. Kada bi se to primenjivalo i na državu, mogla bi se nadati paprenim uplatnicama.
Srbija, prema evidenciji Republičkog geodetskog zavoda, ima 884.046 hektara poljoprivrednog zemljišta. Od toga, u zakup izdaje oko 450.000 hektara obradivih površina. Od preostalih 430.000 hektara deo se ne koristi. Prema procenama Ministarstva poljoprivrede, oko 50.000 hektara. Ali država ovaj porez ne plaća.
– Država nije poreski obveznik u smislu plaćanja poreza na imovinu, ali je obveznik svih drugih obaveza – objašnjavaju u ovom Ministarstvu. – Ne obrađuje se uglavnom zemljište lošijeg kvaliteta i to u područjima gde su napuštena sela. Najviše na jugoistoku Srbije, i delovima centralne i južne Srbije. U onim područjima gde je poljoprivredno zemljište kvalitetno i gde živi veći broj poljoprivrednika prosečno se od četiri do pet poljoprivrednika nadmeće da dobije u zakup državno zemljište.
Iz ugla velikih poljoprivrednih proizvođača, izmena poreske politike bi išla u dobrom pravcu. Po mišljenju Miodraga Kostića, predsednika „MK grupe“, to je konačno prava mera.
– Smatram da će pomoći da se svaki centimetar poljoprivrednog zemljišta obrađuje, na šta upozoravamo godinama – kaže Kostić za „Novosti“. – Nema potrebe praviti razliku između privatnog, zadružnog, državnog ili bilo kojeg zemljišta. Niko nema prava da drži neobrađeno zemljište. To je prirodni resurs za koji postoji veliko interesovanje poljoprivrednih proizvođača, kompanija i svih onih koji se bave obradom poljoprivrednog zemljišta.
Najveće parcele državnog poljoprivrednog zemljišta su na prostoru 17 beogradskih opština. Kada se sve sabere, u prestonici je čak 40.000 hekatara državnih oranica. Najveći deo je zapao Paliluli – 17.135 hektara. Podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da je drugi Zrenjanin sa 38.276 hektara, a slede Sombor sa 34.890 i Sjenica sa 29.187 hektara. Veći porez na zapušteno zemljište, međutim, pogodiće privatne vlasnike.
– Razlikuju se procene o tome koliko se oranica u Srbiji ne obrađuje, a kreću se od 400.000 do 600.000 hekatara – kažu u Privrednoj komori Srbije. – Većina je, ipak, u privatnom posedu. Najveći deo se nalazi u pograničnim područjima, ali i u selima koja izumiru. Od 4.600 sela u Srbiji, oko 700 će nestati već za deset do 15 godina. U njima je 140.000 kuća u kojima niko ne živi i 50.000 brazda koje niko ne obrađuje.
Nedavno pokrenuta inicijativa da država proda poljoprivredno zemljište, jer će ga privatnici racionalnije koristiti i njime bolje upravljati, u ovom trenutku, ipak, „ne pije vodu“.
– Država ne može da donese odluku o prodaji poljoprivrednog zemljišta dok ne uradi četiri stvari – kaže Milan Prostran, samostalni savetnik u Udruženju za poljoprivredu Privredne komore Srbije. – Prvo mora da se završi popis, da bismo znali šta sve u poljoprivredi imamo, zatim da se donese zakon o zadrugama, koji bi regulisao povraćaj zemlje zemljoradnicima i zadrugama. Takođe, mora da se sprovede Zakon o restituciji i izmeni Zakon o poljoprivrednom zemljištu. I na kraju, treba sačekati da cena zemljišta poraste.
